Odbrana traži slobodu: Ratko Mladić na samrti?

Mladić (83) je osuđen pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima u BiH, uključujući terorisanje civila u Sarajevu, od 1992. do 1995. godine.

Mladić je u pritvoru u Hagu od kraja maja 2011. godine, kada je uhapšen u Srbiji i izručen Tribunalu.

Lekari su, kako odbrana navodi u zahtevu, sa lečenja prešli na "palijativnu negu" Mladića i o tome su obavestili i pacijenta i njegovu porodicu.

Branilac Ivetić je naveo da je "Mladićev ograničeni očekivani životni vek centralni humanitarni obzir kojem valja pridati odlučujuću težinu" u odlučivanju predsednice suda Grasijele Gati Santane (Graciela Gatti).

Zbog teškog zdravstvenog stanja ne postoji rizik da bi general Mladić mogao da pobegne, tvrdi odbrana, pozivajući se na slučaj bivšeg vođe Srba u Hrvatskoj Gorana Hadžića, koga je sud u Hagu pustio na privremenu slobodu usled neizlečive bolesti i koji je ubrzo potom umro u Srbiji.

General Mladić je, prema njegovom pravnom zastupniku, od marta prošle godine preživeo tri "medicinska incidenta" koji su po lekarima bili "opasni po život". Detalji Mladićevih zdravstvenih tegoba su u zahtevu redigovani.

Branilac Ivetić, međutim, navodi da je Mladić u zatvorskoj bolnici zato što su lekari procenili da je "malo verovatno da će povratiti nivo nezavisnosti potreban da bude vraćen u pritvor". Lekari su, kako navodi odbrana, ocenili i da je Mladiću neophodna "intenzivna i specijalistička nega" koju dobija u zatvorskoj bolnici.

Bez takve nege, "Mladićevo zdravlje bi moglo ubrzano da se pogorša", usled čega bi "njegovo pritvaranje bilo nespojivo s njegovim zdravstvenim stanjem", naveli su lekari. Zastupnik odbrane se poziva i na nalaz neurologa koji je ustanovio da se Mladićevo zdravstveno stanje "pogoršalo u toj meri da je njegov kratki očekivani životni vek značajno umanjen".

Odbrana je u zaključku istakla da je "palijativna nega nespojiva" sa daljim boravkom Mladića u zatvoru i da bi zbog toga nastavak njegovog pritvaranja bio jednak "okrutnoj i nečovečnoj kazni".

Iako u zahtevu nije naveo u koju zemlju bi Mladić trebalo da bude pušten, Ivetić je ukazao da bi "palijativna nega koja bi poboljšala kvalitet Mladićevog života mogla biti najbolje sprovedena izvan zatvora, među porodicom i negovateljima koji govore istim jezikom kao Mladić".