Kako studenti vode borbu za slobodu: Mišljenja su oprečna

Sve je počelo kao autentičan izraz građanskog nezadovoljstva, međutim sada se mogu čuti neke zabrinjavajuće poruke čak i od onih koji su simpatizeri studentskog pokreta. Sada se može čuti da se studentima zamera da sami posežu za metodama koje podsećaju na iste prakse protiv kojih se bore.

Kontramiting protiv prava na okupljanje?

Jedan od ključnih stubova svakog demokratskog društva jeste pravo na okupljanje. Međutim, vlada nezadovoljstvo među onima koji podržavaju vlast, budući da su studenti pokušavali naprednjake da ometaju u nameri da organizuju skupove - kontraskupovima. Videli smo to u Nišu, kada je kontramitingom reagovano na SNS miting, ali i, primera radi, kada zborovi građana onemogućavaju naprednjake da postave štandove.

Oni koji kritikuju studente to vide kao nedostatak principa, zamerajući studentima da pravo na protest priznaju samo za sebe, ne i za one sa kojima se ne slažu. Sa druge strane, oni koji su uz studente te gestove su pozdravljali aplauzima.

Pravo na prostor

Mesecima su javni univerzitetski prostori bili simbol studentskog otpora - zauzeti amfiteatri, blokirani hodnici, transparenti na ulicama i trgovima. Međutim, sada postoji i čuveni "Ćacilend", a studentski predstavnici i zborovi građana zatražili su njegovo uklanjanje, tvrdeći da "narušava dostojanstvo".

Organizovali su u utorak i protest protiv "Ćacilenda", dok među onima kojima postavljanje šatora ispred Skupštine ne smete vlada mišljenje da se "borba za slobodno izražavanje pretvara u cenzuru drugačijih glasova".

Slobodno isticanje drugačijeg stava

Kada su neka nastavna veća, pojedini profesori, izrazili spremnost da pokrenu nastavu i promene metod otpora, naišli su na žestok otpor i optužbe za "izdaju".

Oni koji su saglasni sa potezima tih profesora i fakulteta stoga su smatrali da izgleda studenti slobodu mišljenja priznaju samo dok je to mišljenje usklađeno sa njihovim, ali i postavljaju pitanje šta je sa debatom kao temeljem plenuma i kuda je nestala direktna demokratija? Jer, vlada mišljenje, optužiti ljude koji vas bezrezervno podržavaju od početka, bez kojih blokade ne bi ni bile moguće, za "izdaju" - u najmanju ruku je neukusno i kontraproduktivno.

Veto kao sredstvo dominacije nad slobodom izbora

Tokom glasanja studenata često se koristi i veto, pa tako smo viđali situaciju da umesto da se glasa i odluke donose većinom, sada se najavljuju veto obračuni između fakulteta: Tehnološki želi da blokira kandidaturu rektora Đokića od strane Pravnog fakulteta, Mašinski preti da neće priznati odluke Filozofskog ukoliko se u njima nađe Jovo Bakić... Tako se stiče utisak da se borba za slobodu i demokratiju pretvara u borbu za dominaciju

Ima li političkog pluralizma i slobodnog učestvovanja?

Deo javnosti smatra i da je na snazi opasan trend - pokušaj da se opozicione stranke bukvalno prisile da se povuku sa izbora, pod izgovorom "pune podrške studentskim listama". Praktično, to znači zahtev da politički akteri nestanu sa scene zarad "čistote borbe".

Zbog svega ovoga u jednom delu javnosti vlada mišljenje da ovakvi postupci sve više liče na ono protiv čega se studenti bore. Jer sloboda nije samo sloboda "moje grupe" ili "mog stava". Sloboda je u pravu da se ne slažemo, da imamo različita mišljenja, da učestvujemo svi - i kada se slažemo, i kada se razlikujemo.

Sloboda ne trpi dvostruke aršine - ona ili postoji za sve, ili je nema ni za koga.