Radić: Izveštaj ruske službe poruka da Kremlj više neće tolerisati da Srbija naoružava Ukrajinu

Radić za N1 ističe da bi bilo mnogo neugodnije da je činjenica koju Rusi znaju već dugo - da je Srbija vrlo važna u lancu snabdevanja naružanjem vojnom opremom ukrajinske vojske - došla do strane političara.

- Pre svega se radi o municiji i artiljerijskim raketama kalibra 122 milimetra, nestandardnim kalibrima, granatama za bacače granata, dug je spisak artikala koje pravi srpska vojna industrija koji nalaze put do Ukrajine, naravno sa političkom voljom. I to je mislim zapravo poenta teksta koji je potpisala ruska obaveštajna služba. Ruska politika želi da pokaže prstom na srpsku politiku, jer ne možete izvoziti naoružanje bez vrlo jasne saglasnosti državnog vrha - objašnjava Radić.

On je podsetio i na nedavnu posetu predsednika Vučića Moskvi, ističući da je bilo upadljivo za sve posmatrače da je Vučić, kako kaže, namerno dobio neadekvatan tretman u odnosu na svoj položaj.

- To je verovatno bila jedna smišljena poruka koja je trebala da se pročita na pravi način od strane zvaničnog Beograda. I sad novi izveštaj, odnosno oštru kritiku pozicije Srbije možemo da čitamo samo kao otvoreno stavljanje znanja da se više ne može tolerisati politika u kojoj Vučić za potrebe unutrašnjeg ambijenta, za potrebe slike za javno mnjenje, odlazi u Moskvu stvara sliku kod svojih pristalica o tome da je odnos sa Rusijom perfektan, a s druge strane zadovoljava interese zapadnih velikih sila činjenicom da snabdeva Ukrajinu sredstvima za koja, zapravo, nema na tržištu alternative. Srbija je u mnogu čemu jedini isporučilac ili bar važan isporučilac mnogih sredstava koje ukrajinska vojska pribavlja na stranom tržištu - kaže sagovornik N1.

U tekstu pod nazivom srpska vojna industrija puca u leđa Rusiji, ruska služba navodi da se isporuka vrši preko trećih država: Češke, Poljske i Bugarske, a da se u poslednje vreme koriste i takozvane egzotične destinacije, odnosno afričke zemlje.

Radić međutim ističe da je tu reč o obmani za deo javnog njenja koji će vervovati vlastima kada kažu da nisu krivi i da je neko drugi prodao.

- U proceduri izdavanja dozvola mora da se dostavi end-user sertifikat, on garancija zemlje koja je kupac da to sredstvo ostaje u njenim rukama i da neće doći do reeksporta. U okviru zakona, tu su Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno informativna agencija, Ministarstvo spoljne trgovine - svi su oni u lancu koji analiziraju da li postoji rizik od reeksporta ili ne. Naravno, ako imate u kontinuitetu isporuke velikih količina novih sredstava municije na iste destinacije, da je potpuno jasno svakom posmatraču sa strane da je reč o nameri. Znači, mora se početi od procene da postoji jasna slika o tome gde se ta sredstva odlaze, odnosno, da se to svesno radi, drugačije ne može. Rusi pominju Jugoimport SDPR, koje je javno preduzeće, ili neke trgovce koje su jako bliski vladajućoj partiji, i da očekujete da oni sada to rade slučajno i da je reč o nekim događajima koji su nebitni. Ne, reč je o državnoj politici, o načinu na koji se od strane vlasti stvara referenca pred stranim faktorom na zapadu, jer šta god da ugledate u medijima što prikazuje srpsku politiku kao blisku Rusiji, na kraju konkretni potezi su nešto što od vas očekuje, recimo, Vašington da isporučujete artiljerijske rakete Ukrajini - navodi vojni analitičar.

Govoreći o tome koliko novca Srbija zarađuje isporukom vojnih sredstava Ukrajini, Radić ističe da su ovde politički motivi na prvom mestu.

- Jedini način na koji sada može srpska politika da pokaže dobru volju prema zapadnim silama je podrška Ukrajini. Šta drugo možete da učinite? To je nešto što se vrednuje. A pritom još zarađujete novac i to dobre novce. Pa to je dobitna kombinacija... Politika i novac su tu jako blisko povezani. Jer tu pričamo o aparatu vlasti koji s jedne strane želi da pokaže da može da sledi neke ideje zapadnih sila, a s druge strane ljudi koji se stalno povezuju s mehanizmom prodaje kao što je Slobodan Tešić, su prepoznati kao bliski vlasti i to je mehanizam finansiranja vlasti koji je nama nevidljiv. Afera Krušik je pokazala koliko zapravo tu postoji prostora za manipulaciju, koliko može da se stvori velika razlika u ceni između one s kojom roba izlazi iz fabrike i konačne cene. I mi imamo zapravo jednu političku elitu koja stvara za sebe vrlo solidne i političke, i naravno ekonomske, pozicije kroz prodaju i nabavku vojne opreme u zemlje koje bi potencijalno politički mogli da budu sporne - kaže Radić.

Dodaje i da je Rusija do sada pokazala veliku toleranciju prema činjenici da znaju da Srbija učestvuje u nabavci oružja za Ukrajinu, ali da to više nije slučaj.

- Očigledno da su tamo negde u ruskoj politici procenili da im je mostobran na Balkanu previše važan da bi ga žrtvovali zbog takvog nečega do sad. Mislim da je ovo sada jasna poruka da više nema tolerancije i da je nemoguće biti prijatelj Rusije, a istovremeno 'zabiti nož u leđa' Rusima - zaključuje Radić.