"To je NAJTIŠA soba, a puna je beba": Kristina je "usvojena mama" i podelila je tužnu istinu o deci iz sistema

Kristina Janjović Dževerdanović otvoreno govori o celom procesu usvajanja. Podelila je priču o jednom momentu upoznavanja sa svojom ćerkom Vikom, iz koje možete da sagledate širu sliku o bebama i deci koja su u domu za decu bez roditeljskog staranja. Tekst ispod njene objave na Instagramu prenosimo u celosti:

"…Lako je vama, vi niste imali grčeve." Ja sam najveći fan tih "lako je vama" i "lako je tebi" rečenica.

Da, nismo imali grčeve - blago nama.

Vika je stigla sa 11.5 meseci u našu porodicu i uspavljivala se i umirivala sebe tako što je grlila ćebe, stiskala ga snažno uz svoje grudi i ljuljala se napred nazad udarajući leđima u ogradicu od kreveta ili od zid. Do tada sam tako nešto viđala samo na filmu i nisam verovala da ću to ikada videti uživo, a još manje da ću nalaziti način mesecima kako da se tog ponašanja potpuno rešimo i ostavimo ga daleko iza nas!

Kada smo krenuli po nju u dom, socijalna radnica nas je upozorila da postoji šansa da će se to desiti i da nas to ne uplaši. Da su deca iz sistema koja rastu u domu za decu bez roditeljskog staranja naučila da se umiruju sama, da ta deca ne plaču jer vremenom shvate da niko ne reaguje na njihov plač.

Takva su pravila, ljudima koji rade tamo je izuzetno teško i svako produbljivanje kontakta sa decom je izuzetno stresno za njih.

Sva sreća pa nas je pripremila za ovo. Ona je zaista bila beba koja ni malo nije plakala. Imala je često prvih meseci tu reakciju da iznenada samo zagrli svoje ćebence ili neku igračkicu, sedne na pod i krene da se klati napred nazad. Mi smo je odmah uzimali u ruke, ljuljuskali, pevali, grlili, ljubili… vremenom je to ponašanje bilo sve ređe, a ona je konačno počela da plače kada nešto nije u redu.

Sećam se koliko sam bila srećna kada me je prvi put u sred noći probudio njen plač! Trajao je dugo, mučili su je zubići i konačno je postala svesna da je sada neko čuje i da smo tu da joj pomognemo!

Nikada neću zaboraviti rečenicu: "To je NAJTIŠA soba, a prepuna je beba."

Da, bilo je baš tako kada su nas uveli da nam divna medicinska sestra koja radi sa bebama pokaže kako da previjamo i kupamo Viku.

Posle nekih 6meseci epizode umirivanja se više nikada nisu ponovile, a ona je sada dete koje ima jako izraženu potrebu za zagrljajima, blizinom i dodirom.

Ljubav je sve.

Usvojena mama

Da ste nabasali na Kristinin profil i videli fotografije ove porodice, ne biste mogli da zaključite da Vika nije  biološka ćerka. Mnogi u komentarima čude se ovoj sudbinskoj magiji - devojčica neverovatno liči na njih! Sve kockice univerzuma su se sklopile pa su i  Vika i njihov haski Radiša savršeni najbolji drugari.

"Kažu da su usvojena deca - deca koja se rađaju iz srca. Ja odgovorno tvrdim da je Vika ispala direktno iz naše duše", opisala je "usvojena mama" u jednoj od objava. 

Objasnila je i svoj "nadimak" na mrežama:

- Koliko god da vi želite neko dete, ono je to koje odluči da li će kući sa vama ili ne! Mi smo se samo prijavili i čekali, nismo imali nikakve želje, osim da želimo dete! Nismo birali boju kože, koje je vere, koje nacionalnosti, boje očiju ili kose (da da sve ovo može da se navede ma koliko apsurdno zvučalo), nismo čak imali ni ograničenje za uzrast. I izabrala nas je baš ona! Hvala joj na tome. Mi smo najponosniji i najvoljeniji usvojeni mama i tata.