HUMANA ANA BRNABIĆ Sve ih odmah pohapsite

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić kazala je  da su aktivisti u Novom Sadu pritvoreni zato što su planirali "terorističke akcije, pokretanje građanskog rata i ugrožavanje života" predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Istakla je da je sigurna da će u Srbiji suditi sudovi i da oni moraju biti nezavisni, što je, kako je rekla, obezbeđeno. Osvrćući se na to što studenti u blokadi i grupa građana koji blokiraju sud u Novom Sadu traže oslobađanje aktivista organizacije Stav i Pokreta slobodnih građana, kojima je produžen pritvor za još 30 dana, ona je naglasila da su ljudi čije se oslobađanje traži pritvoreni zato što su planirali otvorene terorističke akcije.- Ne akcije kao političke performanse, već terorističke akcije, neskriveno, i planirali su u stvari pokretanje građanskog rata u Srbiji i u jednom trenutku i fizičko ugrožavanje života predsednika Srbije Aleksandra Vučića - tvrdi Brnabić.Profesorka sociologije novosadske gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” Marija Vasić je teroristkinja koja sa grupom saučesnika hoće nasilno da sruši ustavni poredak Srbije. Tako je procenilo Tužilaštvo, a Sud prihvatio optužnicu. Učenici profesorke Marije Vasić su joj uputili otvoreno pismo u kome su joj izrazili divljenje i dali joj ocenu - pet.

Tu dolazimo do vaspitanja - bez hrabrosti i vaspitanja nema borbe protiv zaborava, a zaborav je ono što Ana Brnabić pokušao da nametne građanstvu. Sećamo se i sećaćemo se za života. To što su tvrdili da su izabrani na legitimnim izborima ne čini ih boljim ljudima; štaviše, donelo im je na aroganciji i bezobrazluku, kao da im je toga falilo i ranije. Politika je jedno, moral je nešto drugo, mada se uzajamno ne isključuju. Vaćaroši ostaju vaćaroši i tu pomoći nema, pa neka obećavaju, prete, dure se i izvode besne gliste do mile volje. Tu se vraćamo na građansko vaspitanje: vaspitanje podrazumeva po definiciji razlikovanje dobra i zla, ispravnog i pogrešnog - ali i hrabrost da se to kaže. Ona je nema. Ali, misli da može sve - nema tog razumnog, pristojnog i konstruktivnog argumenta koji bi ona saslušala. Jedini njen odgovor je: ma, pljunite mi pod prozor i onaj crveni srednji prst. E, sad. Da li možete da posle svega zamislite Srbiju u kojoj Ana Brnabić sedi u nekom prestoničkom restoranu, ispija piće i kikoće se? Takvo ponašanje sobom neizbežno nosi posledice: što arogantnije ponašanje, to teže posledice - to je prirodni zakon. Ali, kad se sve svede na završni bilans, njene pretnje i nade da bude još više uhapšenih, plaćamo mi, građani.Tako je unutrašnji obračun sa normalnim i pristojnim ljudima u Srbiji, koji su neočekivano pružili dostojan građanski otpor uništavajućem ludilu, postao važniji od povoda. Mržnja režima prema građanima Srbije temelj je svake mržnje prema bilo kome. Zna to predsednica Skupštine Srbije.