Gradnja nuklearke u Srbiji: Do kraja juna gotova preliminarna studija

To je najavila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i dodala da će preliminarna studija biti fokusirana na tri aspekta.

- Jedan je da razvije mapu puta, odnosno da ukaže i napravi pregled 19 institucionalnih i infrastrukturnih pitanja na koja moramo da obratimo pažnju, ukoliko uđemo u razvoj nuklearnog programa, a po smernicama Međunarodne atomske agencije - rekla je ministarka za RTS.

Druga je, kako je navela, da se napravi analiza dostupne tehnologije, odnosno koje su prednosti i mane dostupnih tehnologija - konvencionalne nuklearne elektrane, mali modularni reaktori.

- I treći je da praktično razmotri kako bi se jedna nuklearna elektrana u zavisnosti od kapaciteta uklopila u naš energijski sistem - rekla je Đedović Handanović.

Komentarišući ranije izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su modularne nuklearne elektrane rešenje u jačanju energetske bezbednosti, rekla da je predsednik o tome pričao više kao o opciji, jer to jeste jedna od opcija koje određene zemlje razmatraju.

- I upravo mi treba da razmotrimo da li je to kredibilna opcija u ovom momentu za nas ili za naš energetski sistem. Mislim da je ta tehnologija još u razvoju. Ona se u manjoj meri potvrdila u nekim zemljama na nekim malim primerima, kao što su pre svega brodski tankeri u Kini. Rusi su takođe poodmakli u dokazivanju te tehnologije. Međutim, u proizvodnji električne energije kao postrojenju ona je još u razvoju. I svaka tehnologija, dokle god se ne potvrdi suprotno, nosi određene rizike - rekla je ona.

Dodala je da ono što se zna jeste da su modularne nuklearne elektrane jeftinije u smislu troškova izgradnje.

- Modularne su, znači, možete da dodajete i da oduzimate određene delove tih reaktora, da ih slažete kao lego kocke, dok su konvencionalni reaktori nešto što iziskuje više vremena, što ima i veće troškove. I na nama je da sagledamo i prednosti i mane obe tehnologije koje se ili razvijaju ili su dokazano razvijene na tržištu i da kažemo šta je ono sa čim mi želimo da idemo, ukoliko se naravno sve prednosti i uslovi stvore za to - dodala je Đedović Handanović.

Naglasila je i na kraju da je važno sa kime će se ići u takve projekte.

- Svi ti nosioci tehnologija su određene kompanije iz različitih zemalja sveta. Ono što je bitno znati je to je da Međunarodna atomska agencija propisuje jasne korake i faze koje svaka država koja razmatra razvoj ovog programa mora da ispuni. Nijedna zemlja ne može da radi ništa na svoju ruku - rekla je ministarka.

Kada je reč o samoj izgradnji nuklearnih elektrana, ministarka je rekla da je potrebno 10 do 15 godina da se izgradi, pogotovo kada je reč o zemljama koje od nule ulaze u takve programe.

- Imamo primer Ujedinjenih Arapskih Emirata. Oni su 2007. krenuli od nule i danas imaju nuklearnu elektranu zahvaljujući partnerima – Južnoj Koreji. Južna Koreja je jedna od zemalja sa kojom planiramo takve sporazume - rekla je ona i dodala da saradnju koja se tiče nuklearne energije i razmene iskustava imamo sa Francuskom, SAD, Rusijom.

Ministarka je rekla da je važno da razmišljamo kako u budućnosti možemo da obezbedimo energetsku sigurnost i da gas može da posluži, međutim dugoročno moramo da razmislimo kako da osiguramo što manji uticaj na životnu sredinu.

- I na vetar i solarno obnovljive izvore energije ne možemo da se oslonimo u punom obimu. Hidroelektrane su nešto na šta želimo da se oslanjamo u budućnosti, ali sve to bez bazne energije ne daje dovoljno energetsku sigurnosti. Zato je nuklearna energija jedna od opcija. Ja ne kažem da je ona laka opcija i ne kažem da je opcija za koju ne treba i vreme i iskustvo i novac, ali svakako nešto što ozbiljna zemlja i vlada i zvaničnici ozbiljne zemlje moraju da uzmu u obzir - kazala je ministarka.

Ona je podsetila da je 27 zemalja već je u procesu uvođenja nuklearne energije od nule, dok nešto više od 20 njih dodatno razmatra na svetskom nivou.

- Od zemalja članica EU 12 od 27 već ima nuklearne programe, dobar deo njih su i nove zemlje koje razmatraju, poput Italije. Mi smo okruženi Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom i Slovenijom, odnosno Hrvatskom, indirektno kada su u pitanju nuklearne elektrane. I mi treba da damo šansu, a onda, naravno, u saradnji sa naučnim institutima, univerzitetima, našom Elektroprivrednom i Elektromrežom treba da sagledamo kojim putem ćemo ići - dodala je Đedović Handanović.