Kakva se sudbina sprema Petrohemiji: Da li ministarka Đedović disciplinuje NIS?

Ništa drugačije nije ni u prvoj polovini ove godine. Prema kvartalnom izveštaju NIS grupe za prvu polovinu 2025, juče objavljenom, gubitak Petrohemije bio je 4,7 milijardi dinara, piše Forbs Srbija.

"U prvih šest meseci pokazatelj EBITDA je negativan i iznosi -4,1 milijardi dinara, što je slabiji rezultat u poređenju sa istim ovim periodom 2024. Neto rezultat je isto lošiji u odnosu na uporedni period prethodne godine. Za investicije je u prvoj polovini godine izdvojeno 0,5 milijardi dinara, što je 19 odsto manje nego u prva dva kvartala 2024“, navodi se u izveštaju NIS-a.

Moguće je da je upravo ovo nedavno ponukalo resornu ministarku Dubravku Đedović Handanović da, prilikom izbora novih članova Odbora direktora NIS-a, izjavi sledeće:

- Stabilizacija poslovanja i finansijska konsolidacija Petrohemije mora da bude visoko na agendi u narednom periodu.

Na čijoj je agendi Petrohemija

Đedović, međutim, tom prilikom nije objašnjavala na čijoj konkretno agendi. Na prvu loptu moglo bi se pomisliti kako je resorna ministarka zaboravila na činjenicu da Petrohemija više nije većinski državna. Odnosno kako je posle niza bezuspešnih pregovora države sa NIS-om da preuzme ovog gubitaša, to konačno realizovano 2021. NIS je na ime dugova koje je preduzeće imalo prema njemu, stekao 90 odsto udela u Petrohemiji, dok je u državnim rukama ostalo tek 10 odsto.

Moguće je, ipak, i da se iza ova njene rečenice zapravo krije podsetnik većinskom vlasniku, to jeste NIS-u, da ispuni ono na šta se obavezao Ugovorom o strateškom partnerstvu koje su 2021. potpisali Ministarstvo privrede, NIS i HIP Petrohemija. Najpre, na to da je jedna od obaveza da u narednih šest godina izgradi postrojenje za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje.

Na pitanje resornoj ministarki Đedović, na čijoj agendi će Petrohemija biti visoko pozicionirana u narednom periodu, stigao je odgovor:

"Molimo vas da se za odgovore na dostavljena pitanja obratite Naftnoj industriji Srbije”.

Sasvim logično, pošto je upravo NIS gotovo jedini vlasnik Petrohemije. Ali istovremeno i nelogično, jer nisu iz NIS-a pre samo nekoliko dana stigli nagoveštaji da je Petrohemiji potrebna stabilizacija poslovanja i finansijska konsolidacija, nego upravo od Dubravke Đedović.

Šta se dešava sa pančevačkom Petrohemijom? Kako će to izgledati proces stabilizacije i konsolidacije. Ko će ih sprovoditi – NIS kao većinski vlasnik ili država kao vlasnik tek 10 odsto udela?

Problemi Petrohemije

I dok u Ministarstvu odgovaraju da se za sva pitanje treba obraditi NIS-u, u ovoj kompaniji na pitanja ko će sprovoditi stabilizaciju i konsolidaciju, odnosno na čijoj je to agendi, podsećaju na sledeće:

"Ministarstvo privrede u ime Vlade, kompanija NIS i HIP Petrohemija potpisali su u decembru 2021. godine Ugovor o strateškom partnerstvu. Njime je NIS povećao vlasnički udeo sa 20,86 odsto na 90 odsto. Dogovorena je i obavezna novčana dokapitalizacija od 150 miliona evra i izgradnja postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje“, podsećaju u NIS-u.

"HIP Petrohemija za NIS predstavlja strateški aktiv zbog tehničko-tehnološke povezanosti rafinerije nafte u Pančevu i Petrohemije. Strategija razvoja HIP Petrohemije zasniva se na modernizaciji osnovnih proizvodnih kapaciteta. To za cilj ima povećanu pouzdanost rada i izgradnju novih postrojenja. Takođe, povećanu energetsku efikasnost i efikasnost poslovanja, izmenu korporativne kulture u HIPP, kao i realizaciju projekata iz oblasti zaštite životne sredine”, kažu u NIS-u.

Oni u svojim odgovorima dodaju da je "cilj obezbeđivanje dugoročno održivog poslovanja HIP Petrohemije i jačanje njene konkurentnosti na tržištu. Zbog toga je za NIS prioritet uspostavljanje modela koji će obezbediti dugoročno uspešno poslovanje HIPP-a. To će se pre svega realizovati putem unapređenja u oblasti energetskog menadžmenta, obnavljanja procesne opreme koja je zastarela i zahteva značajne investicije, kao i izgradnje nove fabrike polipropilena kojim bi se duplirao obim proizvodnje polimera i bolje iskoristili proizvodi koje HIPP sada izvozi”, dodaju u NIS-u.

Nedovoljno investicija

U ovoj kompaniji, međutim, nisu precizirali kako se finansijska konsolidacija i stabilizacija poslovanja odvijati i u kojim rokovima. Da li ona podrazumeva smanjenje broja zaposlenih, smanjenje nekih drugih troškova ili samo modernizaciju poslovanja. I šta je to NIS do sada sprečavalo da to uradi, jer Petrohemija već godinama posluje neodrživo. Nisu odgovorili ni kada je u planu da bude završena nova fabrika. Iako se i u najnovijem Kvartalnom izveštaju NIS-a kao ključna investicija upravo navodi izgradnja pomenutog postrojenja.

Prema njihovom Godišnjem izveštaju o poslovanju za 2024. godinu vidi se da ova kompanija 60 odsto svojih prihoda ostvaruje izvozom. Reč je o zemljama regiona i EU.

Ukupni prihodi, naime, iznosili su 33,7 milijardi dinara. To je povećanje u odnosu na 2023. za nešto manje od dve milijarde. U toj godini bili su 31,9 milijardi dinara. Sa druge strane, rashodi su iznosili 41,4 milijarde dinara i bili su za gotovo devet milijardi manji nego u prethodnoj godini. Zbog toga je i krajnji rezultat bio smanjenje gubitka za više od 50 odsto.

HIP Petrohemija zapošljavala je na kraju 2024. godine 1.224 radnika. Ono što se, takođe, vidi iz njihovog izveštaja o poslovanju jesu problemi sa „pouzdanošću u proizvodnom procesu“.

"Zbog problema sa pouzdanošću u radu, fabrika Etilen je u toku 2024. ispala šest puta iz redovnog radnog procesa. Investiciona ulaganja su bila najvećim delom u poboljšanje opreme. Tu su i održavanje osnovnih sredstava, usklađivanje sa zakonima i standardima. U 2024. investirao je 1,5 milijardi dinara, što je za 28,5 odsto manje nego u 2023“, stoji u Godišnjem izveštaju o poslovanju.

Sudbina pančevačkog gubitaša

Naftna industrija Srbije obelodanila je ovih dana konsolidovani finansijski bilans za prvu polovinu godine. Iz njega se vidi, međutim, da je kompanija u drugom kvartalu ostvarila gubitak nešto veći od pet milijardi dinara. U prvoj polovini godine on je bio 3,6 milijardi dinara. Podsetimo, u istim ovim periodima 2024. NIS je imao dobit 3,5 milijardi, odnosno 5,3 milijarde dinara.

U njemu se navodi da su na finansijske rezultate u prva dva kvartala uticale niže cene nafte, rast troškova, stvaranje zaliha nafte i derivata… Ali i gubitak Petrohemije od 4,7 milijardi dinara.

S obzirom na rezultate poslovanja iz prve polovine 2025. godine, analitičari  kažu da je malo verovatno da će NIS u ovom trenutku ulagati velika sredstva u Petrohemiju. Pogotovo što se iz finansijskih rezultata već vidi da se investicije smanjuju u poslednje dve godine. Podsećaju i da zapravo ova fabrika nije bila njihov izbor, sve do odluke iz decembra 2021. o strateškom partnerstvu.

Pre toga, država je nekoliko puta pokušavala da napravi sličan aranžman sa NIS-om, jer je bila i pod pritiskom MMF-a da se reši Petrohemije, ali nijedan pokušaj privatizacije nije uspeo.

Ni Rusi, sve do 2021. nisu pokazivali poslovni interes da postanu većinski vlasnici pančevačke farbike koja je spadala u grupu hroničnih državnih gubitaša sa praktično neodrživim modelom poslovanja.