Kako je jaka kiša razotkrila pukotine na fasadama, ali i u sistemu?

Nedavno završeni objekti kojima se aktuelna vlast ponosno hvali i ističe ih kao svoje najveće uspehe, prokišnjavaju kao da su decenijama zapušteni, a ne sveže pušteni u upotrebu.

Nakon obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, čiji pad je odneo živote 16 ljudi, ovo je još jedan alarm loše gradnje u Srbiji.

Kiša je samo nastavila da razotkriva pukotine, ne samo na fasadama, već i u sistemu. Sagovornici Danasa ukazuju da ozbiljno curi u gradnji, i da to nije samo voda, već korupcija.

Društvene mreže preplavljene su slikama i snimcima prokišnjavanja na objektima širom Srbije.

Snimak koji je možda privukao najviše pažnje jeste onaj na kojem se vidi da nova Železnička stanica na Novom Beogradu curi do te mere da iz betona izvire velika količina vode i sliva se u prolaz ispod perona.

Podsetimo, rekonstruisani peroni na Železničkoj stanici na Novom Beogradu pušteni su u rad pre samo tri godine. Trenutno je u izgradnji stanična zgrada ove železničke stanice, a u njenoj neposrednoj blizini biće i stanična zgrada Glavne autobuske stanice u Beogradu.

Izgradnja perona na železničkoj stanici Novi Beograd bila je deo projekta modernizacije železničke infrastrukture na deonici Beograd - Stara Pazova. Radove su izvodile kineske kompanije "China Railway International" i "China Communications Construction Company".

Na društvenim mrežama građani se pitaju kakvo li je tek stanje na Železničkoj stanici „Beograd Centar“, poznatijoj kao „Prokop“. Snimci sa prokišnjavanjem unutar ove zgrade često su bili na društvenim mrežama u vreme velikih kiša. Zbog čestog prokišnjavanja zovu je i „Potop“.

Još jedan objekat kojim se aktuelna vlast posebno diči propustio je vodu. Reč je o elitnom Beogradu na vodi.

Na snimku sa društvenih mreža vidi se da restoran u okviru Beograda na vodi ozbiljno propušta vodu koja se sliva po stolovima i stolicama.

"Korupcija pojede najveći deo novca, a onda se gradi sa lošim materijalima"

Inženjer geologije Zoran Đajić upozorava da stanje na železničkoj stanici Prokop, a sada i na Železničkoj stanici na Novom Beogradu, oslikava dublji problem u srpskoj građevinskoj industriji - sistemsku korupciju, loše ugovore i katastrofalan kvalitet radova.

- Video sam stanicu Prokop pre ovih kiša. Tamo voda curi iz svih cevi. Što se tiče kvaliteta gradnje, mi više ne možemo ni da pričamo o kvalitetu - kaže Đajić.

On ističe da se godinama unazad objekti grade pod sumnjivim okolnostima, često sa izvođačima koji se sami javljaju na tendere uz "nameštene uslove".

- Korupcija pojede najveći deo novca, a onda se gradi sa lošim materijalima i nestručnim kadrovima. Zato nam se ovo i dešava. A tek će vremenom biti još gore - upozorava Đajić.

Na pitanje da li Srbija ima pravo da traži sanaciju građevina od izvođača i da li objekti nakon završetka imaju garanciju, Đajić odgovara da je u građevini minimalna garancija dve godine za svaki objekat koji se preda na upotrebu.

U tom periodu, dodaje Đajić, izvođač je dužan da o svom trošku otkloni sve uočene nedostatke. Međutim, sagovornik naglašava da se u Srbiji često ne zna ni da li su izvođači formalno u obavezi da garantuju kvalitet posla.

- Pitanje je kako su ugovori sklopljeni. Ako korisnik objekta ili investitor to ne ugradi u ugovor, izvođač nema nikakvih obaveza. Što, naravno, nije normalno - kaže on.

Prema njegovim rečima, postoji praksa da investitori zadržavaju deo sredstava do isteka garantnog roka kako bi se obezbedilo da će popravke biti izvršene, ili će novac biti iskorišćen za angažovanje druge firme.

Upitan da li iznenađuje to što su i objekat "Prokop" i rekonstrukciju pruge i perona na Novom Beogradu i zgradu Železničke stanice u Novom Sadu radili Kinezi, na koje se ipak u svetu gleda kao velike izvođače koji prave građevinska čuda, Đajić odgovara da kod nas ne grade kvalitetne kineske firme.

- Nedavno sam objavio da, kada je u Mijanmaru bio zemljotres, u Bangkoku se srušila samo jedna zgrada, i to ona koju je radila firma CRIC. Direktor te firme je odmah uhapšen i u zatvoru je. Tako se radi u ozbiljnim zemljama - kaže Đajić.

Firma CRIC, kako dodaje, učestvovala je i u rekonstrukciji pruge Novi Sad - Kelebija, i po njegovim rečima, kao izvođač trebalo bi da odgovara i za pad nadstrešnice.

- Međutim, koliko ja znam, oni nisu zvanično odgovorni. Država sa njima očigledno ima potpuno druge aranžmane. Leglo korupcije nije samo u domaćim firmama, nažalost, nego i u onima koje dolaze sa strane - ukazuje Đajić.

"Voda može ostaviti ozbiljne posledice na konstrukciju stanice"

Građevinski inženjer Danijel Dašić osvrnuo se takođe na stanje Železničke stanice "Prokop" i istakao da nakon svake veće kiše postaje ozbiljan infrastrukturni problem, a uzrok tome je loše izvedena hidroizolacija.

- Kod Prokopa je osnovni problem što, kada su krenuli radovi na izgradnji gornjeg dela, takozvano završavanje stanice i njeno puštanje u funkciju, nisu odradili kvalitetnu hidroizolaciju tog dela - objašnjava Dašić.

Prema njegovim rečima, posledice se vide pri svakoj, pa i manjoj kiši.

- Oni su došli u situaciju da i slabija kiša dovodi do curenja, a naročito kada su jake kiše, onda imamo veliki problem.

Dašić upozorava da prokišnjavanje ne samo da stvara nelagodnost za putnike, već ima i ozbiljne posledice po samu konstrukciju stanice.

- Putnici dobiju uz kartu i jedno besplatno tuširanje. Ali veći problem je što dugoročno izlaganje vode utiče korozivno na samu konstrukciju. Beton kao materijal je izdržljiv, ali čelične šipke unutar armiranog betona i metalne spojnice nisu otporne na štetan uticaj vode - kaže Dašić.

On ističe da su neki delovi već počeli da otpadaju.

- Padali su delovi stubova i završnih slojeva na Prokopu. To su ukrasni, završni dodaci - malterisanje i dodatni radovi koji treba da ulepšaju postojeće armirane betonske grede koje drže celu konstrukciju.

Iako trenutno, kako navodi, sama nosivost nije ozbiljno ugrožena, ističe da se mora delovati odmah.

Na pitanje da li Srbija može da traži sanaciju od izvođača radova, Dašić kaže da to zavisi od ugovora, rokova i dokumentacije.

- U suštini, svaki objekat bi morao da ima garanciju koja teče od trenutka kada se dobije upotrebna dozvola i izvrši primopredaja objekta za korišćenje. Koliko sam pratio, Prokop je tek pre mesec dana dobio upotrebnu dozvolu, a koristi se već dve godine. Otvaranje i korišćenje stanice su već odavno počeli - naveo je Dašić.

Ključ je, kaže, u dokumentaciji i odgovornosti. Kako dodaje, treba videti ko je šta potpisao, jer postoji pravilnik o načinu tehničkog prijema objekta, da bi se dobila upotrebna dozvola, i kada se on odradi - odgovorni su oni koji su potpisali da je sve u redu.

Imajući u vidu slučaj nadstrešnice, Dašić kaže da sada imamo žongliranje između onoga što kažu Kinezi i naše zakonodavstvo. Podseća da Kinezi kažu da je objekat završen onda kada stanica počne da se koristi, bez obzira što po našem zakonu nije bio odrađen tehnički prijem kako je propisano Zakonom o planiranju i izgradnji.

- I sada i jedni i drugi prave igru i predstavu. Običan čovek to ne zna i ne mora da zna, on očekuje od države da napravi zakone koji će mu obezbediti bezbednost. Umesto da propisi poboljšaju sigurnost, oni se koriste da se proces zakomplikuje i da, u slučaju problema, ne postoji jasno odgovorno lice - zaključio je Dašić.