Petričić: Tiranin mora da siđe sa vlasti, ova država već 12 ili 13 godina baulja

- Ova država već 12 ili 13 godina baulja, puzi, prepuna je neprijatnih i teških emocija, tuge, povređenosti i uvređenosti. Dugo smo čekali i onda su se studenti iznenada pojavili i krenulo je, kao strašna eksplozija energije, mladosti, pameti, dobre volje, ljubavi i optimizma. I mislim da je to najlepša i najveća stvar koja nam se dogodila. Svedoci smo sada i njihovog puta do Strazbura i iskreno verujem da tamo većina njih ide po pravdu i istinu, ali i da skrenu pažnju na to da smo mi u ovoj maloj, nesrećnoj Srbiji stavljeni pod šapu ozbiljne mafije i kriminala. Ja sam svom dušom i srcem uz studente i mislim da to što rade je veoma važna stvar. Studenti moraju da shvate da treba i da se bave politikom, jer je u pitanju njihova budućnost i da bavljenje politikom nije nikakva ružna stvar kakvom je predstavljaju - rekao je Petričić.

Karikaturista navodi da je od početka znao da studentski zahtevi neće biti ispunjeni, ali da nije siguran da li su i studenti to znali.

- I nije to problem u ispunjenju, problem je u energiji. Kada energija kakvu sada imamo predugo traje, ukoliko se neke bitne stvari ne promene, u nekom trenutku ta energija se izduva. Ja smatram da je trebalo postaviti samo jedan zahtev, a to je da on ode. On koji o svemu odlučuje mora da ode. Studenti su pokazali jako važnu stvar. Tražeći da institucije rade svoj posao, pokazali su da one to ne mogu, jer je on taj koji se pita. Ne znam zašto se već jednom jasno i glasno ne kaže - tiranin mora da siđe sa vlasti. Jer dok se to ne desi ništa se neće promeniti, u to sam siguran. I ako epilog svega što nam se dešava zadnjih meseci bude njegov silazak s vlasti onda su nam šanse dobre. Ako nije, onda imam mračna predviđanja. Jer samo njegovim odlaskom možemo da stvaramo svoju budućnost - kaže Petričić.

Komentarišući poslednje poteze vlasti, Petričić navodi da vlast i "njihov satrap na vrhu" nikada nisu nešto originalno uradili.

- I to što vara, laže, šibicari, čak ni to nije prvi uradio. To su već uradili Gebels i Hitler i neki pre njih. On je prve izbore dobio na obećanju da idemo u Evropsku uniju, ali ni to nije bila njegova ideja, već ideja demokratske Srbije koju je on preuzeo. Iako imam kritički stav prema opoziciji, uvek se nerviram kada im se zamera zašto ne izađu s nekim programom. Pa oni su imali program, a lažov je preuzeo taj njihov program. I samo posle par meseci pokazao je da laže. Ja ne znam kako je moguće da još uvek postoje ljudi koji veruju da je ideja ove vlasti da stignemo u Evropu. Pa njemu se to ne isplati, i to je bilo jasno od prvog dana. On nikada nije imao ideju da ide u Evropu. I kao što je to slagao tada, on do danas kopira sve tuđe ideje i sve svede na laž. Laž u njihovom slučaju (vlasti) služi da bi se narod sludeo, da ne zna razliku između istine i laži. I to je golim okom vidljivo. Ali pošto u njemu postoji i izrazita doza sadizma, on uživa u tome da nervira i maltretira pristojne i normalne ljude - navodi gost "360 stepeni".

Komentarišući duhovitost i kreativnost studenata, Petričić smatra da su Srbi duhovit narod i kada je teško, ali i kada je lako. Navodi da je i sam imao samo kritičan stav prema mladima i da je mislio da ih ništa ne zanima.

- I odjednom je to buknulo i eksplodiralo. I ti njihovi slogani, parole, skakanje, akcije, sve je to neverovatno duhovito. Duh i duhovitost su jako važne stvari u ozbiljnim revolucijama pa i u ovakvim situacijama kao sada kod nas, kada se sve lomi - navodi Petričić.

Upoređujući svoje detinjstvo i odrastanje nekada s generacijama koje odrastaju poslednjih decenija, Petričić kaže:

- Jedna stvar je izrazito drugačija. Kada sam ja odrastao, postojala je nada u svim slojevima društva. Mi nismo imali mnogo, ali su ljudi bili jako solidarni, postojale su uvek podrška i ljubav za druge, nikog nije zanimalo koje vam je prezime ili koje ste vere. I bilo je u takvom društvu normalno da postoji nada, ali ne nada zasnovana na materijalnom bogatstvu, već na osećanju pravde i solidarnosti. Presrećan sam što sam u tom vremenu odrastao. Danas imamo neke koji imaju novac, i imamo laž. Laž u kombinaciji sa novcem daje jako loše rezultate - smatra umetnik.

Prisećajući se svog detinjstva i ljubavi prema umetnosti Petričić kaže da je pre svega želeo da bude slikar.

- Znam da sam u uzrastu od 7 ili 8 godina gledao knjige o slikarstvu. Kako sam postao karikaturista ni sam ne znam tačno. Ali potreba za duhovitošću, smehom, nekim cakama - uvek me je to držalo. I verovatno je, u jednom trenutku, od te želje da budem veliki slikar prevagnulo ovo drugo. U osnovnoj ili srednjoj školi sam počeo da crtam nešto, nalik karikaturama, a bio sam i spadalo i uvek sam se trudio da napravim nešto što je smešno - ispričao je Petričić.

Navodi i da su prve njegove karikature više bile univerzalni crteži koji su nosili neku filozofsku poruku. Prve je, kaže, objavio u Novosadskim poljima, ali i dodaje da je dosta vremena "potrošio" na tu vrstu karikature.

- Onda sam postao tehnički urednik u Ježu, pa je onda povremeno znala da promakne i po neka dnevna tema u mojim crtežima. A definitivno sam postao novinski karikaturista u Večernjim novostima, a na predlog Koraksa.

Na pitanje da li mu je za karikaturu dovoljno da pročita samo naslove vesti ili mora i sadržaj kaže:

- Uglavnom su za karikaturu dovoljni naslovi, s obzirom na to da živimo dosta aktivan društveni život. Teško je napraviti političku karikaturu na bazi nečega što nije poznato široj javnosti. Pratim događanja, ali ja nemam nerve da gledam vesti i da pratim onog alibabu. Uglavnom gledam Kesića ili Olju Bećković pa se na taj način, iz druge ruke, obavestim o tome šta je sve bilo - navodi Petričić.

A zašto smatra da su umetnost i kultura važne, objašnjava:

- Umetnost je meni mnogo značila u životu. Duboko sam uveren, u ovim godinama, da su umetnost, kultura i duhovnost neophodan sadržaj svakog društva i sredine. Zaraženost virusom umetnosti je neophodna ako želite da društvo ide napred. Umetnost ne može biti politički projekat. Ali što više ljudi zarazite tim virusom umetnosti, virusom za lepotu, estetiku, duhovnošću imaćete građane koja izlaze na biračka mesta i imaju u glavi jednu potpuno drugačiju priču od onih koji nemaju taj virus u sebi. Zato mislim da je umetnost od izuzetnog značaja.

Navodi da su današnji političari, ako se tako mogu zvati, "toliko primitivni i prosti da im ne pada na pamet da se bave umetnošću".

- U vreme kada sam odrastao, u toj Jugoslaviji, u komunizmu sa svim njegovim ozbiljnim manama, postojali su političari koji su odlično znali šta je kultura i šta je umetnost i koliki je njihov značaj. Ovo danas, što nazivamo političarima, pa njima treba sirotinja koju će kupiti za sendvič, neko ko nema pojma niočemu da bi mogli da im pričaju i prodaju šta hoće. Mislim da kod nas osim sunovrata društva, postoji i veliki sunovart kulture i umetnosti - zaključuje Dušan Petričić