Šta uraditi sa STAROM ČUVARKUĆOM? Mnogi vernici greše - evo šta je ispravno

Veliki petak, dan Hristovog stradanja i jedan od najvažnijih dana u hrišćanskom kalendaru, obeležava se s dubokim poštovanjem i strogošću. Ovaj sveti dan, deo Stradalne sedmice, posvećen je sećanju na raspeće Isusa Hrista na Golgoti. Uz post i molitvu, mnogi običaji i verovanja čuvaju se vekovima - među njima i onaj o jajetu čuvarkući koje prema narodnom verovanju ima moć da štiti dom od demona, negativne energije i nesreće. 

 Zašto se farbaju jaja na Veliki petak?

U mnogim krajevima Srbije jaja za Uskrs farbaju se baš na Veliki petak, rano ujutru. Mada u nekim domaćinstvima ovaj posao ostavljaju za Veliki četvrtak ili Veliku subotu, sve više žena u savremenim uslovima, zbog obaveza, boji jaja baš petkom. Tradicija nalaže da prvo ofarbano jaje bude crvene boje - simbol Hristove krvi - i da se nazove čuvarkuća.

Moć jaja čuvarkuće: Zaštita doma i zdravlje porodice

Jaje čuvarkuću treba sačuvati do sledećeg Uskrsa. Veruje se da ono donosi blagoslov, zdravlje i štiti ukućane od zlih sila i demona. Uoči Uskrsa, čuvarkuća se potopi u činiju sa vodom u koju su stavljeni bosiljak, dren i zdravac - biljke koje simbolizuju snagu, zdravlje i plodnost. Ujutru, na praznik, tom vodom se deca i ukućani umivaju radi zdravlja i sreće tokom cele godine.

Narodni običaji kažu da čuvarkuću nikako ne treba bacati jer donosi zlo. Kada prođe godina dana, stara čuvarkuća se baca u reku, kako bi odnela sa sobom sve loše što se dogodilo, ili se zakopava u vinograd, voćnjak ili baštu, da štiti plodove zemlje od vremenskih nepogoda. Ako reke nema u mestu gde živite, jaja se baca što dalje od kuće, a u nekim krajevima Srbije se i spali.

 Sa druge strane, oni koji imaju dvorišta poštuju običaj zakopavanja prošlogodišnje čuvarkuće u zemlju pod drvo koje želite da bude plodno.