Cena zlata ostaje visoka usled globalnog trgovinskog rata

Ova neizvesnost je čak izazvala strahove od moguće recesije u SAD, što predsednik Tramp nije odbacio kao mogućnost u izjavi prošle nedelje.

Zlato je oduvek bilo poznato kao "sigurno utočište", što znači da najbolje performanse ostvaruje u kriznim vremenima, a tu ulogu ponovo ispunjava usled trenutnih globalnih trgovinskih tenzija. U svetlu ovih carina, mnoge kompanije i pojedinci odlučili su da unapred nabave razne robe kako bi makar kratkoročno ublažili uticaj carina.

U onome što može izgledati kao kontradikcija svrhe carina, ovo je u kratkom roku dodatno povećalo trgovinski deficit Sjedinjenih Država. U januaru je Ministarstvo finansija SAD procenilo da se trgovinski deficit proširio za 34 posto u odnosu na decembar.

Zlato je bilo posebno istaknuto među američkim uvozima tokom januara. Uvoz prerađenih metala (uključujući zlatne poluge) iz Švajcarske skočio je za neverovatnih 20,5 milijardi dolara u samo jednom mesecu. Ovo može biti pokušaj američkih investitora da se obezbede zlatom kao merom osiguranja protiv potencijalnih ekonomskih poremećaja.

Zlato kao sigurna investicija

Zlato već hiljadama godina ispunjava ulogu sigurnog sredstva za očuvanje vrednosti, što nastavlja da radi i danas. Smatra se odličnim instrumentom za diverzifikaciju investicionog portfolija jer ima nisku korelaciju sa drugim klasama imovine, što znači da može ostvariti dobre rezultate kada akcije ili nekretnine beleže pad vrednosti. Ovaj efekat zlata posebno dolazi do izražaja u kriznim vremenima.

Tokom globalne recesije 2008. godine, kada je američki S&P 500 indeks pao za 50 posto, cena zlata porasla je za 25 posto. Dodatno, u poslednjih pet godina, dok se svet suočavao sa brojnim krizama - od pandemije, preko visoke inflacije, do ratova u Ukrajini i Izraelu - zlato je beležilo konstantan rast.

Početkom 2020. godine cena zlata kretala se oko 1.700 dolara po unci, dok je danas prešla granicu od 3.000 dolara po unci. Mnogi globalni investicioni fondovi i banke, poput Goldman Sachs-a i JP Morgan-a, očekuju da će cena nastaviti da raste tokom 2025. godine, zbog pomenutih faktora.

Još jedan značajan faktor rasta cena zlata je potražnja od strane centralnih banaka širom sveta, koje su bile jedni od najvećih kupaca u poslednje tri godine. Nabavka zlata od strane ovih institucija premašuje 1.000 tona godišnje od 2022. godine, pri čemu su najveći kupci Narodna banka Kine, Banka Poljske i Banka Turske. Kako centralne banke nastoje da održavaju sigurne i stabilne rezerve, one preferiraju držanje zlata jer ga vide kao dugoročnu zaštitu od inflacije.

Fizičko investiciono zlato

Zlatne poluge i zlatnici spadaju u fizičko investiciono zlato i oni su jedan od najpopularnijih načina na koji pojedinci širom sveta ulažu u zlato. U Evropi i u Srbiji, prodaja investicionog zlata oslobođena je PDV-a, što ga čini konkurentnom investicionom opcijom.

Zlatne poluge dolaze u različitim veličinama, od 1 grama do 1 kilograma, dok zlatnici obično imaju težinu od jedne unce (31,1 g), kao i frakcijske vrednosti poput 1/10 unce.

Sa trenutnim globalnim porastom popularnosti zlata, interesovanje za fizičko investiciono zlato značajno je poraslo. Važno je napomenuti da zlatni nakit, iako predstavlja vredan predmet koji se može prodati u budućnosti, ne spada u investiciono zlato, jer je podložan PDV-u i dodatnim troškovima izrade. To znači da je 5 grama čistog zlata u obliku poluge jeftinije od 5 grama zlata u obliku nakita. Dok se investiciono zlato može prodati po ceni bliskoj spot ceni zlata, nakit ne može.