"Institucije da prestanu sa ograničavanjem slobode izražavanja"

Pozvali su domaće institucije da prilikom preduzimanja radnji iz svojih nadležnosti imaju u vidu prava koja su zagarantovana nacionalnim i međunarodnim aktima i da sagledaju kako njihovo postupanje može uticati na slobodu izražavanja i slobodu medija.

- Važno je da prilikom utvrđivanja svih okolnosti događaja od 15. marta institucije pristupe transparentno i da o svom postupku obaveste građane, jer je reč o događaju koji je od izuzetnog interesa za javnost - piše u saopštenju.

Dodali su da je tužilaštvo nezavistan organ i mora da ostane samostalno u vršenju svoje dužnosti, te da, kako su ukazali, "niko ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioca javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu".

Podsetili su da se na protestu 15. marta u Beogradu dogodio incident tokom odavanja pošte preminulima u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice u kojem su građani bili izloženi određenim, kako se navodi u medijima, zvučnim talasima koji su ugrozili zdravstveno stanje okupljenih građana.

U medijima su se pojavile informacije da je u pitanju "udar zvučnog topa", dok su predstavnici vlasti i bezbednosnih struktura takve informacije demantovali.

Nakon natpisa u medijima da se veliki broj građana javio Urgentnom centru sa zdravstvenim tegobama koje bi mogle da budu posledica upotreba "zvučnog topa", da bi potom Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS) demantovao informacije da je u toj ustanovi zbrinuto na desetine građana sa takvim tegobama.

Nakon toga, Više javno tužilaštvo u Beogradu je 16. marta naložilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da formira predmet i naloži identifikovanje lica koja su takve, kako se navodi u saopštenju, neistinite informacije širila u javnosti, zbog sumnje da je na ovaj način izvršeno krivično delo "Izazivanje panike i nereda".

- Ovakvo postupanje javnih tužilastava bi moglo da ima dalekosežne posledice na slobodu medija i generalno na slobodu izražavanja - piše u saopštenju.

Ukazano je da je "incident opravdano doveo do uznemirenosti građana" i predstavlja događaj za koji javnost ima pravo da u potpunosti bude obaveštena o relevantnim informacijama i nalazima u vezi sa njim. Dodaje se i da "protok i dostupnost informacija o tome ne smeju biti ugroženi".

- S obzirom na težinu incidenta i uznemirenost građana, javno tužilastvo je najpre imalo obavezu da utvrdi sve okolnosti i zaštiti interes svojih građana, međutim, Prvo osnovno javno tužilaštvo nije postupilo na taj način - piše u saopštenju.

To tužilaštvo je 18. marta obavestilo javnost da je u vezi sa ovim događajem formiralo predmet i da je na osnovu izveštaja institucija, utvrdilo da nijedna od organizacionih jedinica i pripadnika angažovanih na obezbeđenju protesta nije čula, videla i upotrebila takozvani "zvučni top",

Obavestilo je i da će i dalje raditi "na utvrđivanju razloga izazivanja ponašanja građana kritičnom prilikom".

- Formiranje predmeta zbog širenja panike pre iznošenja zvaničnih informacija o samom događaju, može imati negativan efekat na informisanje javnosti i predstavlja direktan pritisak i pretnju slobodi izražavanja i mišljenja, koja je zagarantovana domaćim zakonima i Ustavom, kao i međunarodnim dokumentima - navodi se.

Ukazano je i da "ovakva odluka tužilaštva ugrožava slobodan protok informacija putem medija, i vrši direktan pritisak na građane koji su se u tom trenutku našli na ulicama Beograda".

- Pored građana koji žele da javno pričaju o incidentu, pogođena su i druga lica koja su o ovoj temi i mogućim uzrocima govorili u medijima - navedeno je u saopštenju.

Kako je ukazano, ovakav stav javnih tužilaštava može ugroziti slobodu medija i dovesti do cenzure koja je zabranjena zakonom i Ustavom, ali i do autocenzure novinara, koji zbog straha od krivičnog gonjenja mogu odustati od bavljenja temom.

Dodaje se da je "sloboda izražavanja i mišljenja jedno od osnovnih ljudskih prava i tekovina demokratskog društva i zagarantovano je najvažnijim međunarodnim dokumentima".

Podsetili su da je Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama zagarantovana sloboda izražavanja, kao i posedovanje sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima propisuje da svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi informacije i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.

- Primena konvencija, kao i nadležnost Evropskog suda za ljudska prava zagarantovana je Ustavom Srbije koji propisuje neposrednu primenu opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.

Koalicija za slobodu medija, ANEM, Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske inicijative su potpisnici saopštenja.

Koaliciju za slobodu medija čine: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres", Fondacija Slavko Ćuruvija i Granski sindikat kulture i umetnosti Nezavisnost.