"Protesti su posledica, a ne uzrok": Vlast demantovana podacima iz januara

Studentski protesti i blokade u Srbiji traju već mesecima, a glavni pokretač svega bio je pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je živote izgubilo 15 osoba.

Nakon te tragedije, studenti iz cele zemlje su krenuli u borbu za pravdu i izneli su svoje zahteve, od kojih nisu odustali do danas.

Međutim, kako vreme prolazi, vlast sve više šalje poruke o negativnim posledicama studentskih protesta na srpsku eknomiju.

U tome prednjači predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je nedavno izjavio da se nada da će uskoro prestati blokade, "koje nanose štetu svakom građaninu ove zemlje i razaraju ekonomiju".

- Izdržaćemo mi to, uništili su tri meseca, pojeli, razorili ekonomiju za tri meseca, ali uspećemo da se podignemo - rekao je Vučić u razgovoru sa meštanima u Domu kulture, u Krepoljinu.

Pored toga, Vučić je dodao i da očekuje da će se to odraziti i na plate i penzije.

Predsednik je imao i niz kontradiktornih izjava, pa je rekao da je, zbog blokada, januar bio ekonomski najlošiji mesec.

Podsetimo, on je i nedavno na otvaranju Sajmu turizma u Beogradu ponovio da je decembar 2024. godine bio rekordan po broju dolazaka turista, ali da su januar i februar "najlošiji zbog neodgovornih i neozbiljnih ljudi".

Ipak, to se kasnije prebacilo samo na februar.

- U januaru smo imali ukupni rast za 16 odsto, u februaru već imamo pad od sedam odsto u prvih 10 dana - rekao je Vučić.

Ta promena, možda, dolazi zbog toga što ekonomski parametri, barem oni koje smo do sada imali prilike da vidimo, nisu poljuljani u januaru, čak naprotiv, svi su doživeli rast.

Pa je tako, u odnosu na januar prošle godine, broj dolazaka turista u januaru ove godine bio veći za 16,1 odsto, a broj noćenja za 16,7 odsto. Rast u broju noćenja domaćih turista veći je za 15,1 odsto, a broj noćenja stranih turista za čak 18,6 odsto, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Isti podaci pokazali su i da je industrijska proizvodnja u januaru bila za 0,4 odsto veća nego u januaru prošle godine, kao i da je promet u trgovini na malo u januaru bio za 6,7 odsto veći u tekućim cenama, a kada se isključi efekat inflacije, u stalnim cenama maloprodaja je povećana za 2,7 odsto, u odnosu na isti mesec prošle godine.

To za Danas potvrđuje i ekonomista Saša Đogović, koji navodi da trenutno januarski podaci ne pokazuju negativan uticaj.

- Kada gledamo industrijsku proizvodnju vidimo da je ona u blagom plusu na godišnjem nivou, kao i podaci o maloprodajnom prometu, koji, takođe, na godišnjem niovu beleže rast - ističe on.

Kako dodaje, rast prometa u maloprodaji izazvan je delimično i povećanjem penzija od decembra, koje su isplaćene u januaru.

- To je svakako doprinelo, kao i povećanje plata u javnom sektoru, koje se isplaćuju u februaru od osam odsto, odnosno u prosveti 11 odsto. To je dalo određenu vrstu komocije kod jače lične potrošnje tokom januara. Na mesečnom nivou imamo pad, ali to je uvek pad u odnosu na decembar, koji je karakterističan kao pretpraznični mesec - objašnjava naš sagovornik.

Kod turizma, takođe, imamo rast broja noćenja i domaćih i stranih gostiju.

- To je posledica, odnosno rezultat povoljnijih zimskih prilika ove godine, kada je bilo i prirodnog snežnog pokrivača, što je dovelo do povećane domaće i regionalne potražnje za turističkim kapacitetima u planinskim destinacijama, koje su i zabeležile najveći broj noćenja - navodi Đogović.

Zbog svega toga, kako dodaje, ovde ne vidimo negativan efekat studentskih protesta.

- Moguće je da strane direktne investicije imaju tu negativnu dinamiku, ali to svakako nije posledica blokada ili protesta, nego posledica nepostojanja efikasnih institucija, na koje se upravo i adresiraju ovi protesti - ukazuje Đogović.

On naglašava da su oni izazvani nefunkcionalnim institucijama, koje su "partitokratskog karaktera i nisu u službi interesa društva, već uksogrupnih ili ličnih interesa".

- Blokade su posledica takvog društvenog ambijenta i ne mogu biti uzrok bilo kakvih negativnih gibanja, već uzrok leži upravo u neefikasnim institucijama, koje su indiferentne prema sistemskom mitu i korupciji i organizovanom kriminalu - upozorava Đogović.

Ono što može još da se doda kao negativna pojava, prema njegovim rečima, jeste inflacija.

- Ona je bila 4,6 odsto na godišnjem nivou u januaru, a ona svakako nije posledica studentskih protesta, jer oni ne mogu da utiču na potrošačke cene, već je posledica strukturalnih dešavanja u samoj privredi u smislu kartelizacije tržišta i prebacivanja tereta na leđa potrošača - navodi Đogović.

On podseća i na brojne usluge koje su poskupele.

- Poštanske usluge su kod nas na godišnjem nivou u januaru porasle za 52,6 odsto, zatim cena odnošenja smeća za 25,8 odsto, snabdevanje vodom 11,6, prevoz putnika železnicom za 23,8 odsto. Tu ima dosta dirigovanih cena i toga da se neracionalnosti poslovanja prebacuju na teret potrošača - ukazuje Đogović.

Ipak, kako dodaje, u narednom periodu mogu se očekivati neke negativne posledice uzrokovane društvenim okolnostima.

- Ono što u nadolazećem periodu možemo očekivati jeste da dođe do popuštanja turističkog prometa, zbog naglašene i duboke duršteno-političke krize koja se već reflektuje i međunarodnoj javnosti. Tokom januara ona njima nije bila dovoljno vidljiva, a bilo je i unapred ugovorenih rezervacija pa su ljudi dolazili. Međutim, već u februaru, posebno iz regiona, očekuje se manji priliv gostiju, što će se svakako odraziti na manji turistički promet - pojašnjava on.

Kada se govori o maloprodajnom prometu i tu se očekuje pad.

- Ali, pre svega, pad zbog bojkota trgovinskih lanaca, očekuje se manji promet u ferbruaru. Februar ima i manji broj radnih dana, ali će sigurno i taj bojkot imati svoj negativan uticaj. I taj bojkot je opet nastao kao posledica impefektnosti na tržištu, te je samo izbacio na površinu nezdavoljstvo koje postoji kod potrošača - objašnjava Đogović.

Što se tiče industrijske proizvodnje, tu postoji spoljni faktor koji će delovati negativno, dodaje on.

- Fabrika kablova u Zaječaru je u februaru već slala zaposlene na plaćena odsustva, zatim imamo "Džonson" u Nišu koji zatvara svoje pogone, pa "Drekslmajer", koji će postepeno da spušta svoju proizvodnju, da bi 2026. godine prestali sa radom. Bićemo svedoci negativnih posledica krize autoindustrije u Evropi, što će se odraziti na pad porudžbina kod naših autokomponentaša i samim tim pad proizvodnih aktivnosti - ukazuje Đogović.