Đubrivo DRASTIČNO poskupelo: Kako će se to odraziti na paore?

Kako se bliži mart i proleće, zahuktava se i poljoprivredna sezona, a ono bez čega setva nije zamisliva, jeste upotreba đubriva.

Međutim, poljoprivrednici će ove sezone morati da izdvoje bogatstvo za finansiranje tog đubriva, čija je cena prema procenama agroanalitičara porasla za oko 30 odsto. Pored đubriva, poskupela su i semena, pa će celokupan trošak za poljoprivrednike biti značajno veći, a prinos upitan.

Poljoprivrednicima ostaje samo da se zaduže da bi kupili potrebne materijale, a potom da se mole za kišu, koja već nedostaje.

Svetlana Antić Mladenović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za Danas objašnjava da je došlo do rasta cena mineralnih đubriva, što će neminovno uticati na poslovanje poljoprivrednika.

- Kod azotnih đubriva, kao što su UREA ili AN, koja se koriste u ovom periodu godine u prihrani ozime pšenice i, eventualno, kukuruza, došlo je do promene u ceni od 50 do 100 evra po toni u odnosu na prethodnu godinu - navodi ona.

To će se, kako dodaje, odraziti na proizvodnju, jer proizvođači neće imati dovoljno sredstava da kupe potrebnu količinu đubriva.

Antić Mladenović podseća da poljoprivrednici, u primarnoj proizvodnji, već, najmanje, čitave prethodne dve decenije imaju problema sa rentabilnošću proizvodnje.

- Ni prethodnih godina situacija sa cenama mineralnih đubriva nije bila povoljna i zato količine đubriva koje su primenjivane, posebno od strane manjih proizvođača, nisu bile one koje su potrebne za postizanje optimalnog prinosa određene kulture, već su u startu bile niže ili je primena đubriva u potpunosti izostajala - upozorava ona.

Kako dodaje, ono što se javlja kao dodatni problem je to što je, trenutno, vrlo teško uopšte pronaći azotna đubriva u prodaji.

- Nema ih u nabavci, pa samim tim i ko hoće da kupi po toj višoj ceni, ne može - ukazuje sagovornica.

Ona pojašnjava da upotreba manje količine azotnih đubriva nego što je potrebno, automatski znači i manji prinos, dok primena nedovoljne količine kalijuma iz đubriva može da se odrazi na lošiji kvalitet prinosa pojedinih kultura, na primer niži sadržaj šećera i drugih ugljenih hidrata u organima prinosa voćarskih i povrtarskih biljaka.

- Takođe, ako biljka nije u optimalnom režimu ishrane, onda je osetljivija na delovanje stresnih uslova, kao i manje otporna na bolesti i štetočine. Zatim, biljka može da bude manje otporna na delovanje spoljašnjih činilaca, kao što su visoke temperature i suša u letnjim mesecima, a dodatno može doći i do pojave fizioloških bolesti, kao što je, na primer, trulež vrha korena šećerne repe, trulež vrha ploda paprika i slično - upozorava Antić Mladenović.

Poljoprivrednik i predsednik udruženja "Stig" Nedeljko Savić za Danas potvrđuje da su cene đubriva skočile i navodi primer.

- Za UREA-u je cena bila 48 dinara po kilogramu, a sada je 62 dinara - naglašava sagovornik Danasa.

Za podizanje cena, on krivi uvoznike.

- Mi nemamo dokaze, ali smatramo da su se uvoznici đubriva udružili, a država to nije prepoznala kao problem i nije pokušala to da spreči. Mi smatramo da je monopol to što se dešava - ukazuje Savić.

Uvoznici su, kako tvrdi, "videli da je država malo podigla subvencije i oni su našli način da nam uzmu taj deo".

Ipak, poljoprivrednici će, kako kaže, morati to sve da plate, jer nemaju izbora.

- Đubriva koja se sada nabavljaju idu na zaduženja, a sutra će se razduživati u robi - objašnjava on.

Taj mehanizam poskupljenja nije novi, dodaje Savić, ali tvrdi da to nikada nije bilo ovoliko.

- To će svakako uticati i na to da će naša proizvodnja biti skuplja, što znači da će ono što mi treba da zaradimo biti manje - ukazuje on.

Što se tiče obraćanja Ministarstvu poljoprivrede, on smatra da sada nije vreme za tako nešto.

- Nekorektno je da idemo na sastanke i da pregovaramo, dok su pojedini traktori na ulici. Mi smo izrazili podršku našoj deci koja su na ulici i zato to nismo radili - pojašnjava Savić.

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović za Danas navodi da je on kupio đubrivo pre mesec i po dana na odloženo plaćanje.

- Mi sada kešom više ne baratamo, 90 odsto poljoprivrednika kupuje na odloženo. To znači da se sada nešto uzme, a onda ti sa kamatom obračunavaju kada predaš robu. Nekad smo znali i kredite da uzimamo, bilo je povoljnije, ali sada u bankama kažu da je poljoprivreda rizična delatnost i neće da ulažu - ukazuje on.

Filipović kaže da je on kupio AN đubrivo po ceni od 53 dinara po kilogramu.

- Tada još cena nije išla gore, a sada kažu da je i azot otišao gore, kao i kombinovano đubrivo i to do 30 odsto - navodi on.

Kako dodaje, to nije jedino što je poskupelo.

- I seme kukuruza je otišlo gore za nekih 15 odsto, ne sve setvene jedinice, ali određeni hibridi koji su uvek traženi su poskupeli. Poskupela je i semenska soja i to za 40 do 50 odsto - upozorava sagovornik.

Dodaje da je prošle godine semenska soja bila 150 dinara po kilogramu, a da sada postoje najave da će ići do 250 dinara.

Filipović ukazuje i da će ova godina biti problematična za poljoprivrednike ako ne bude kiše.

- Veliki je problem kada u februaru imate ovako suvo vreme. Prosečne padavine u januaru i februaru su od 100 do 120 litara, a mi sad imamo samo 32 litre. U velikom smo deficitu, koji vučemo još iz prošle godine, jer je bila jako sušna - navodi on.

Filipović upozorava da ako poljoprivrednike ove godine jedna kiša preskoči, i bude mesec dana bez padavina, usevi će svi propasti.

- Biljke će nam se sušiti kao što je bilo i prošle godine. Kukuruz i soja su nam sazreli u avgustu, što je nenormalno, žito je došlo mesec dana ranije, sve se pomerilo - zaključuje on.