Za biljnu proizvodnju poljoprivrednicima 18.000 dinara po hektaru

- Pravo na podsticaje ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje je upisano u elektronski Registar poljoprivrednih gazdinstava (eRPG) i nalazi se u aktivnom statusu - navodi se u pozivu koji je objavila Uprava za agrarna plaćanja.

Pre podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na ovu vrstu podsticaja, neophodno je da poljoprivrednik izvrši obnovu registracije za tekuću godinu u eRPG.

U Upravi za agrarna plaćanja podsećaju da pravo na podsticaje imaju isključivo poljoprivredni proizvođači koji prijavljeno zemljište i obrađuju - u svoje ime i za svoj račun. Podsticaje neće moći da koriste vlasnici zemlje koji tu zemlju zaista ne obrađuju, već je daju u zakup drugom licu.

- Podsticaji se ostvaruju po površini biljne proizvodnje za zasejane, odnosno zasađene i prijavljene površine pod odgovarajućom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara - navode.

Pravo na podsticaje se ne može ostvariti za površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je podnosilac zahteva uzeo u zakup, odnosno na korišćenje, osim za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je uzeo u zakup na javnom nadmetanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs ističe da je biljna proizvodnja u Srbiji ugrožena zbog suše, ali i nedostatka sistema za navodnjavanje, pada plodnosti poljoprivrednog zemljišta i njegovog eksploatisanja.

- Od kultura koje se seju na velikim površinima najugroženija je soja, dok su one koje se seju u jesen najmanje ugrožene. Tu pre svega mislim na žitarice, pšenicu, raž, ječam i uljanu repicu. One najmanje trpe zbog klimatskih promena jer se seju u jesen, pa koliko-toliko vlage kumuliraju tokom zime i do juna, kada dolaze na rod za žetvu. Zato one, uglavnom ‘izguraju’ i prevaziđu problem suša. Malo se proizvodnja umanji, ali njihov rod nikada nije doveden u pitanje - navodi Prostran.

Kako objašnjava sagovornik, najveći problem je sa rodom proletnjih kultura, koje su dosta u poslednje dve godine “načete”, a najbolje je prošao suncokret i šećerna repa.

- Vojvodina je dominantna sa svim ovim kulturama. Ima ih u Podrinju, Mačvi i Stigu, dok su južnije značajne površine pod povrtarskom proizvodnjom, pogotovo u leskovačkoj dolini, gde je na stotine hektara zasađeno pre svega paradajzom i paprikom. Nešto je pod plastenicima, pa i na otvorenom polju - kaže Prostran.