"Ministarka ne mora da ima haljinice i cipelice, ali mora obraz i kičmu": Profesorka oplela po Đukić Dejanović

- Ta vrsta manipulativnog pokušaja zapravo se vrlo lako raskrinkava činjenicom da kad bi bila istina, imali smo priliku da čujemo da preko 90 odsto škola radi uobičajenim načinom, pa onda 82 odsto itd. Svi ovi povici, sve ove pretnje, svi ovi nedostojni, nedolični primeri postupanja, ne samo iz Ministarstva prosvet, nego iz vlade koja bi konačno valjda trebalo da pređe u status tehničke vlade, zapravo bi bili besmisleni, jer ako imate tako idiličnu sliku, što bi se onda sekirali za samo nekoliko procenata škola u kojima slika nije tako idilična - ukazuje Vojvodić za N1.

Prokomentarisala je izjavu ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović da politici nije mesto u školama, "a listom direktore postaviše kao političke figure i komesare koji bi trebalo da sada isporuče to neko željeno stanje".

- Svaki pojedinac mora da krene od sebe. I nekako da podsetimo i celokupnu javnost, a posebno ministarku prosvete koja treba da dobije čistu jedinicu, jer nije pročitala osnovnu lektiru za poziciju na kojoj se nalazi, a to je zakon o osnovama sistema u sedmom članu, tamo gde su vam oni osnovni principi obrazovanja i vaspitanja, doslovno vam stoji da je nužno da svi akteri budu posvećeni moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine, slobode, solidarnosti, poštenja i odgovornosti - navela je ona.

Dodaje da su škole sada vrlo opravdano pod većim fokusom javnosti i tako i treba da bude, "zato što su škole zajedno sa porodicama ovih mladih ljudi koji nam na najlepši način pokazuju šta demokratija i život u jednom slobodnom društvu, institucionalnom društvu, zapravo predstavlja i ja mislim da je sada prelomni trenutak i da sada treba izdržati, ne pokazati onu vrstu slabosti, a ta snaga mora da krene iznutra, ta posvećenost mora da krene iznutra i ovo je ona vrsta indikatora ko je zalutao u tu priču i da se jasno kao u onoj narodnoj izreci zna da ne pada sneg, da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag".

O ministarkinoj izjavi o tome da će prosvetni radnici dobiti platu onoliko koliko su radili, ona kaže da mora da podseti gospođu Slavicu Đukić-Dejanović da "ministarka ne mora da ima haljinice i cipelice, ali mora da ima obraz i kičmu".

- A kada nam osoba koja je još prošle godine na mestu ministarke primala platu od preko 150 hiljada, da ne pominjem druge izvore, a da se pritom rezultati njenog rada niti učinci ne mogu oceniti ne vrhunskim, nego čak ni dovoljnim ocenama niti kategorijama, onda je to ne samo besramno, nego zaista pokazuje da je gospođa poprilično zalutala na to mesto. Sa druge strane, kada gledamo, mi smo kao ljudi koji treba da budu posvećeni upravo onim moralnim vrednostima o kojima sam maločas govorila, u obavezi da postupamo u skladu sa njima i zapravo oni koji nas u tome sprečavaju snose apsolutnu odgovornost i profesionalnu i moralnu i ljudsku, ona bi trebalo da zna da ne moramo da bacamo pogled mnogo daleko u prošlost, ali recimo od decembra kada je onako poslušnički ćutala na sednici vlade i kada nije našla za shodno da kaže čoveku koji je popečitelj svih dualnih smerova i Dositej sa Temua naših života da zapravo nema prava da se tako ponaša, onda je izgubila i u našim očima onu vrstu uvažavanja i poštovanja - poručila je Vojvodić.

Dodaje da ministarki daje jedinicu i "zato što nije pročitala ni majsku platformu koja se bori za prosto uklanjanje nasilja u našem obrazovnom sistemu, ali uopšte i u našim životima, u celom društvu, nije pročitala studiju kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja naše dece, nije pročitala platformu osam dekana Beogradskog univerziteta kojima se daju predlozi šta činiti kako bi se mladi ljudi ohrabrili i privukli nastavničkim zanimanjima".

- Ništa joj to nije važno. E pa ako smo stigli dotle, onda nas ta vrsta pretnje dovodi do zaključka da ona čak i nije autentična. Zamislite koliko je to, što bi moji đaci rekli, mega-jadno. Kada sačeka ministarka prosvete da prvo predsednik potpuno nenadležan za naše plate i prilično fokusiran na njih da nam zapreti u februaru, da ona to posle isporučuje, a da je pritom ne zanima šta je zbilja, ako sam dobro razumela, rekla je nenadoknadivo. Ono što mi sad radimo biće nenadoknadivo. Nisu joj nenadoknadivi životi ljudi koji su stradali ispod nadstrešnice, niti su joj nenadoknadive žrtve u Ribnikaru, Duboni, Malom Orašju itd. Samo je ovo nenadoknadivo - upozorila je.

Kaže da bez studenata ne bi došli dokle su došli.

- To je jedna misao koja je istovremeno i bolna i dirljiva. Zamislite, mi smo u dobrim rukama. Kad kažem mi, ne mislim samo na prosvetne radnike koji su rekli ‘nećete me uceniti’, "nećete me uplašiti", jer za tu vrstu komunikacije potrebne su dve strane. Nego uopšte za celo društvo, za ljude iz najrazličitijih profesija, za ljude iz najrazličitijih oblasti društvenog života, da se osećamo da smo mi u dobrim rukama, da smo dobro vođeni i mi prosto, kako bih vam rekla, nemamo pravo. To znači uzeti jednu veliku gumicu, izbrisati sebe kao ljudsko biće, kao ličnost i pristati na nešto što se na kraju ni na kakav način ne isplati, izgubiti sebe za šta? Za ono što smo videli da ne zaslužuje da upravlja ovim društvom i što ne može da se sabere ni u domenu oblasti osnovnog obrazovanja, da li je Aleksa Jakšić ili je Đura Šantić, da li je Jakovo ili Jarkovo, naravno sada aludiram na one predstavnike vlasti koji nisu dorasli, ne samo u aktuelnom trenutku, nego onim pozicijama moći koje su im dodeljene - ističe.