Milan St. Protić o ideji prelazne Vlade: Jedini pravi put je frontalni pritisak na Vučića

- Da vidimo kako će režim i njegov prvi čovek da reaguje. On je do sad uvek uspevao da bude u ofanzivi. Hajde da ga sateramo u čošak i da vidimo kako će da se brani kad je napadnut, naravno, govorim u političkom i simboličkom smislu - rekao je St. Protić.

St. Protić dodaje kako bi tome trebalo da se na kraju priključe i studenti, pa da krene "totalna blokada Srbije".

Milan St. Protić objašnjava da prelazna Vlada ne bi moglo da bude efikasno sredstvo, jer, takvu prelaznu Vladu, po Ustavu Srbije, treba da predloži predsednik, a da je izglasa Parlament u kojem većinu ima Srpska napredna stranka.

- Kad bi se to kojim ludim scenarijem dogodilo, ta bi Vlada zavisila u svakom trenutku od volje vladajuće većine u parlamentu i ta bi većina mogla u svakom trenutku da izglasa nepoverenje toj Vladi i sve da se završi kao da nije ni počelo - rekao je St. Protić.

On ocenjuje da bi Aleksandru Vučiću najbolje i najpametnije bilo da odstupi sam, podnese ostavku i povuče se.

- Da se mane ćorava posla, biće bolje i njemu i Srbiji. Uvek je bolje da odete svojom voljom, nego da odete onda kad ste naterani na to. Ako on zaista misli da je tako veliki kao što misli, onda bi primeri Džordža Vašingtona ili De Gola možda mogli da budu neki motiv i uzor koji treba slediti - konstatovao je St. Protić.

On, ipak, dodaje i kako ne veruje da će Vučić to učiniti i zato smatra da je frontalni pritisak na njega jedini pravi put.

Sa istorijske tačke gledišta, St. Protić aktuelna dešavanja vidi kao borbu za ograničenje vlasti vladaoca i za uspostavljanje odgovornosti prema građanstvu.

- Mi se kao narod već dva veka borimo protiv zloupotrebe vlasti od strane vlastodržaca. Nekad su to bile krunisane glave, a u poslednje vreme su to nekronisane glave, ali sa još većim stepenom apsolutizma nego one nekadašnje - primetio je St. Protić.

Ipak, on kaže kako najnovije istorijsko iskustvo uči da je takav cilj i demokratsko ustrojstvo Srbije nemoguće ostvariti, a da se ukupan bunt naroda, u ovom slučaju studenata, ne formuliše u određenom političkom argumentu koji će, kako navodi, biti direktno uperen protiv vlasti.