Mahom neuspešne subvencije: Strane kompanije uzmu pare svih građana, pa onda DELE OTKAZE

Predsednik, koji više od deceniju izbegava političke duele sa neistomišljenicima, u raspravu je ušao sa penzionerom, invalidom rada Milojem Sarićem u Varvarinu. Na Milojevo pitanje šta on da radi sa povećanjem penzije od 900 dinara, jer prvo mu država uzme harač za TV pretplatu, predsednik je dao besan odgovor.

A više nego nekulturan odgovor uputio je građaninu države čiji je predsednik, napadajući ga verbalno. Ne samo Miloja, već i sve građane Srbije "kojima treba da se dodvorava za 300 dinara".

Međutim, ako bi se malo vratio u prošlost, setio bi se kako se dodvoravao Kinezima, koji su otvorili fabriku MeiTa u Obrenovcu i pre mesec i po, uručili 350 otkaza. Nisu ispoštovali srpske radnike, iz čijeg budžeta su prvo dobili subvenciju 27.000 evra po zaposlenom, besplatnih 14 hektara i infrastrukturu za hale. Kasnije im Vlada uplatula još 11 miliona subvencija.

U leskovačkom pogonu engleskog "Aptiva" nude sporazumni raskid ugovora radnicima, navodno zbog smanjenog obima posla. Ova kompanija je takođe od Vlade Srbije dobila subvenciju za leskovački pogon, i to 7,5 miliona evra za 2.000 radnih mesta.

I u najvećem gradu na jugu Srbije, Nišu, vlast je 2013. ustupila građevinsko zemljište u javnoj svojini, u vrednosti između 15 i 20 miliona evra, i to bez nadoknade, "Džonson elektriku" iz Hong Konga. Srpska Vlada, na čijem je čelu bio upravo Aleksandar Vučić, 2015. godine je potpisala Memorandum o razumevanju sa čelnicima ove kompanije i plan je bio da do 2020. u niškom pogonu bude zaposleno 3.400 radnika. Vučić je tada naglasio da je "zadovoljan što je Vlada učestvovala u projektu, te da "nije bačeno" 6,75 miliona evra, koliko je država dala".

Nakon što je 350 radnika dobilo ponudu o sporazumnom raskidu ugovora o radu, predsednik Srbije bi mogao da odgovori da li su te narodne pare ipak "bile bačene", kao i koliko su Srbija i Niš izgubili poklanjanjem zemljišta.

Nekadašnji sremskomitrovački gigant "Mitros" kupio je austrijski "Gierlinger holding" za 800.000 evra, da bi Vlada zatim zapošljavanje subvencionisala sa više od sedam puta većom sumom, tačnije 5,7 miliona evra. Naravno da je predsednik svih građana prisustvovao otvaranju fabrike, koja je posle nekoliko godina jednostavno obustavila proizvodnju, a radnici ostali na ulici.

Oni nadležni - Vlada Srbije, ali i onaj koji nije nadležan - predsednik Srbije, hvalili su se subvencijama i firmama koje dolaze iz najbogatijih zemalja sveta. Pa je tako švajcarska fabrika čokolade "Bari Kalebo", pogon u Novom Sadu, dobila subvencije u iznosu od 120.000 evra po zaposlenom, a austrijski proizvođač sokova "Rauh" 74.000 evra. Ove dve firme još rade.

Sve ove subvencije, neuspešne i malo manje neuspešne, kojim se dičili Vlada i predsednik i pokušali da odobrovolje strane političare, finansirao je i Miloje od svoje penzije i invalidnine od 8.750 dinara mesečno, koliko dobija jer je u 24. godini, na poslu, ostao bez ruke. I njemu 300 dinara znači. To mu je hleb za pet dana.

A predsednik svih građana Srbije, "kojima ne želi da se dodvorava", neka pokuša i sam da pregura jedan dan sa 300 dinara. Pola kilograma one salame koju je silno reklamirao, pola hleba, jaja "Tome Mone" od po 11 dinara, doduše bez majoneza, dovoljni su za doručak. Onaj od 300 dinara. Možda će biti ukusno kao i pet puta skuplje pakovanje, omiljenih mu lignji.