Studentski pokret iznutra: Kako se organizuju i šta zaista rade?

Zvuk policijske sirene i poruka s megafona: "Poštovani profesori i profesorke, obaveštavamo vas da počinje blokada Filozofskog fakulteta." Tako je krenuo talas studentskih blokada na Univerzitetu u Novom Sadu.

Studentkinja prve godine komunikologije Olga Pantić tada je bila na smeni u fakultetskoj kantini. Izašla je s posla i pridružila se kolegama. Fakultet je od tada njen dom - tu spava, jede i živi.

- Toliko sam se navikla da mi je ovde sada i lepše nego kod kuće. Sve mi se vrati oko blokade. To je kao posao. Pogotovo uoči nekih velikih protesta - kaže Olga za DW.

Studenti su odmah na početku ispostavili svoje zahteve, među kojima su utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, ispod koje je poginulo 15, a teško povređeno dvoje ljudi.

Svoja vrata otvorili su i studentima drugih fakulteta koji su dolazili da se raspituju o tome kako da i oni stupe u blokadu.

- Mi smo im često ustupali i svoj amfiteatar i učionice za sastanke i dogovore oko toga kako da i oni stupe u blokadu, kako da organizuju svoje plenume i pojedini fakulteti su svoje prve plenume, zapravo, držali na našem fakultetu - seća se studentkinja Tatjana Rašić.

Tako je u svega nekoliko nedelja blokiran gotovo ceo univerzitet u Novom Sadu.

Sve radi kao švajcarski sat

Oni koji su često kasnili na jutarnja predavanja i borili se s poštovanjem rokova, sada funkcionišu kao švajcarski sat. Sve odluke donose direktnom demokratijom, na plenumima, a zadaci se realizuju kroz timove.

Olga Pantić je predstavnica svog fakulteta u univerzitetskom redarskom timu. Oni obezbeđuju proteste, zaustavljaju saobraćaj, usmeravaju protestne kolone i vode računa o tome da sve prođe u redu i miru.

- Imamo koordinatore i delegate. Svaki koordinator ima toki-voki kako bismo mogli međusobno da komuniciramo, i oni delegatima govore šta da rade, kada da krenu, kada da stanu, a delegati imaju megafone i svako od njih ima neku svoju sekciju kojom se bavi. Na primer, delegati za bokove, za zadnji ili prednji deo. I svi smo usaglašeni. I svi slušamo jedni druge - objašnjava Olga.

Nakon brojnih napada na demonstrante, redari su dobili i svoju specijalnu jedinicu – dabrove. Naziv jedinice je igra reči s nazivom državne specijalne vojne jedinice koja se zove "Kobre".

- Dabrovi nose zaštitu za motore i kacige, da ako naleti automobil, oni mogu da padnu, a da se ne povrede. I to su fizički najspremniji studenti. Oni prvi istrčavaju ispred kola ako treba -

Svaki fakultet ima i svoje posebne timove. Za higijenu je zadužen tim koji na Filozofskom fakultetu zovu Sanitarna brigada, dok tim za logistiku upravlja donacijama, i ovih dana ima pune ruke posla da prenese stotine dušeka za spavanje u Kragujevac gde će se održati sledeći veliki protest.

Poseban redarski tim vodi računa o tome ko ulazi i izlazi s fakulteta. Studenti tehničkih nauka napravili su aplikaciju koja im pomaže vode preciznu evidenciju kako bi izbegli "nepozvane" goste.

- To su oni koji su pravili probleme, bilo da su nekog vređali, ili da li su uhvaćeni da se bave špijunažom, da prenose informacije s plenuma ili lažu. To usaglašavamo na nivou celog univerziteta, i ko je na jednoj crnoj listi na jednom fakultetu, ne može da uđe ni na druge fakultete - priča Olga.

Plenumi kao zaštitni znak

S ponosom ističu da sve odluke donose na plenumima u kojima učestvuju svi studenti koji to žele.

- I svaka odluka koja se tiče zajednice u blokadi donosi se na licu mesta većinom glasova i to je jedini legitimni način na koji naša zajednica donosi odluke - objašnjava student Nemanja Ćurčić.

U plenumu ponekad učestvuje i po stotine studenata, a rasprave mogu da traju satima, jer svako ima pravo da se javi za reč.

- To jeste nekad iscrpljujuće, ali mi studenti ne verujemo u reprezentativni vid demokratije. U našoj zajednici se pokazao kao loš, jer kada pružimo priliku nekom pojedincu da nas predstavlja, to takođe i ostavlja mogućnost za neki vid korupcije, ličnog mišljenja i svega toga što ja svakodnevno vidimo u našom političkom životu. Studenti to ne žele. Mi smo izabrali ovaj teži, ali ispravniji i pravičniji put - objašnjava Nemanja.

Koji su domeni pokreta?

Svetska pop diva Madona je na svom Instagram-profilu napisala da se u Srbiji dešava najveći studentski protest od 1968. S tim se slažu i pojedini analitičari. Taj pokret je probudio čitavu prosvetu, advokate, medicinare, IT-sektor i brojne građane doveo do pada Vlade i pokrenuo proteste u gotovo svim opštinama u Srbiji. Ali koji su njihovi stvarni dometi?

- Oni su politička snaga koja ima najveći legitimitet u ovom trenutku u našoj zemlji. Kad bi oni predložili i učestvovali u pravljenju neke političke platforme – kako god ona izgledala – to je jedina platforma koja ima šanse za uspeh - ocenjuje profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić.

Za sada, međutim, studenti pokazuju veliko nepoverenje prema svim opozicionim akterima– od aktivističkih grupa, preko nevladinih organizacija do političkih partija, ali i predlozima koji od njih dolaze, poput formiranja prelazne vlade koja bi osigurala rad institucija i obezbedila fer uslove za naredne izbore.

- Mislim da im nije svrsishodno ništa nametati u ovom momentu. Ja sam uveren da će to u njima vremenom sazreti. Moramo ih pustiti. Oni jesu u strahu od spoljnih uticaja i ubačenih elemenata i pokazuju neke elemente zatvorenosti, ali to je očekivano imajući u vidu sve kroz šta su prošli - dodaje Radonjić.

On podseća na to da je upravo njihova struktura njihov najveći štit u ovom trenutku. "Vlast je od početka pokušavala da ubaci svoje elemente, ali dok god oni odlučuju u masi, ti elementi ne mogu da dođu do izražaja, ne mogu da ih preglasaju. Druga stvar, oni nemaju vođe, pa vlast nema koga da vrbuje i potkupi ili ga dezavuiše u javnosti " dodaje Radonjić.

Ali baš na plenumima, kažu, oni već uveliko raspravljaju o ovim temama, i istražuju sve modele koji su u javnosti predloženi.

- Mi smo zaista svesni naše moći u društvu u ovom trenutku. Iz tog razloga zaitsa promatramo svaki sledeći korak, svako mišljenje s kojim ćemo izaći u javnost, svaku temu koju postavljamo u javni taj etar - objašnjava Tatjana Rašić.

Ali pre svega toga očekuju da njihovi zahtevi budu ispunjeni. Jer bez toga, kažu, nema bilo kakve nade da iko u Srbiji može da očekuje pravdu.