"Chat GPT bi dao smislenije odgovore od Marte Kos o situaciji u Srbiji"

- Mislila sam da je pošteno reći da saterivanje u tu vrstu dijaloga sa ljudima, koji su potencijalno umešani i u organizovani kriminal, nije fer prema građanima Srbije - naglasila je Sofija Mandić.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da evropska agenda Srbije nudi rešenja za mnoga otvorena pitanja i da je važno da se stvore uslovi za inkluzivni dilalog, koji uključuje političke aktere, institucije i civilno društvo, koji će se baviti reformama, neophodnim za evropsku budućnost Srbije. Reagujući na to, pravnica Sofija Mandić poručila je da građani Srbije trpe teško nasilje i da je to trebalo da bude tema njenog pisma.

- Obratila sam se Marti Kos i kao građanka Srbije i tako sam se i potpisala. Ali, moja organizacija, Centar za pravosudna istraživanja je različitim kanalima i kroz naše mreže organizacija civilnog društva, u proteklih dva meseca, od kada je formirana nova Evropska komisija, upućivala apele da reaguje na ono što se dešava u Srbiji. Ovo je, koliko znam, prva reakcija, koja je trebalo da da odgovor na to šta Evropska komisija misli o tome kako dalje iz ove situacijie u Srbiji. Doživela sam ono što je saopštila Marta Kos kao odgovor svim građanima i kao odgovor mojoj organizaciji. Mislim da je pismo van koteksta i učinilo mi se da bi chat GPT možda dao smislenije odgovore koji imaju više veze sa kontekstom onoga što se dešava u Srbiji - rekla je za N1 Sofija Mandić.

Pismo "i malo opasno"
Dodala je da joj je jasno da Evropska komisija ima i druga pitanja kojima se bavi.

- Ali mislim da komesarka za proširenje treba da se bavi zemljama koje su u postupku proširenja. Uputiti jedno takvo pismo s visine - da imamo pravo na slobodno okupljanje, da treba to mirno da upražnjavamo, da se uzajamno poštujemo, učinilo mi se ne samo da je van kontesta, nego i da je malo opasno - navela je Mandić.

Sofija Mandić je u odgovoru Marti Kos navela da građani u Srbiji ne žele pregovore o primeni zakona, već odgovornost najviših predstavnika vlasti za smrt građana.

- Mislim da je onog trenutka kada je nova Komisija izabrana i kada je nova komesarka stupila na funkciju, prvo pismo koje je trebalo da stigne u Srbiju, da oni očekuju potpunu istragu, kada je u pitanju ono što se desilo 1. novembra, bez obzira na to do koga ta istraga vodi - naglasila je Mandić.

Građani Srbije "u vrsti talačke krize"
Podsetila je da je projekat rekonstrukcije nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu „bio državni projekat, finansiran iz javnih sredstava i odobren od javnih funkcionera“.

- Sada mi možemo, ako smo razumni ljudi, da pretpostavimo da istraga može voditi i do nekog od njih. Dakle, jedna poštena izjava je trebalo da stigne još pre Nove godine i da bude u vezi sa tim da nadležni organi u Srbiji treba da tu istragu sprovedu do kraja, a ne da mi treba da razgovaramo sa vlastima, koje nas zaista drže u vrsti talačke krize - kazala je Sofija Mandić.

Rekla je da vlasti u Srbiji drže institucije zarobljenim.

- I nas kao građane drže kao taoce. I neko sa strane, umesto da pomogne da se reši ta talačka kriza, kaže - hajde vi sedite i popijte kafu sa onima koji su vas zatočili, pa se možda nešto i dogovorite. Takvog dogovora, naravno, neće biti. Iz moje perspektive, jedino što treba da se desi, je puna istraga u Srbiji. Mi sami već znamo da možemo da se okupljamo, da ne treba da budemo nasilni - rekla je Mandić.

Dodala je da je u reakciji Marte Kos kontradiktorno to, što, kako je rekla, sa jedne strane EU kroz Europol "šalje jasne signale i informacije našoj policiji i tužilaštu da je vrh naše državne vlasti upleten u organizovani kriminal".

- A onda nama kažu - sedite sa njima i razgovarajte. Mislila sam da je pošteno reći da saterivanje u tu vrstu dijaloga, sa ljudima koji su potencijalno umešani i u organizovani kriminal, nije fer prema građanima Srbije - naglasila je Sofija Mandić.

"Svest da se neko od napadača mora žrtvovati"
Nedavno je objavljeno da su odbačene krivične prijave protiv Aleksandra Jokića i Dušana Kostića, za koje se veruje da su napali studente FDU.

- To je svest te druge strane koja je napadač. Imali smo ostavku predsednika Vlade, koja još nije konstatovana, a koja se desila, nakon što su napadači izašli iz prostorija SNS-a i prebili jednu studentkinju. Više nema tajni ili spekulacija odakle dolaze napadači. To su partijski ljudi, aktivisti i funkcioneri i mislim da se možda odlukama kao što je odbacivanje krivičnih prijava, ne šalje direktna poruka studentima, već da postoji svest da se neko od napadača mora žrtvovati, pa onda nekog „puste niz vodu“, a protiv nekog odbace krivične prijave - navela je Mandić.

Dodala je da je to još jedan signal "da je vladajuća stranka u sprezi sa tužilaštvom".

- Što je više ljudi na ulici, partijska knjižica, u zavisnosti od toga šta ste uradili, može da vas spasi, a može i da vas provuče kroz neki postupak koji može da bude nežan prema vama. Dok se nešto ne promeni u vrhu tužilaštva, mi ćemo uvek imati tu polupravdu. Tuižilaštvo učestvuje u relativizaciji napada - ocenila je Sofija Mandić.

Nedavno je formirana Anketna komisija u kojoj ima dvadesetak ljudi, među kojima su, između ostalih, sudije u penziji i profesori Pravnog fakulteta.

- Mlađa ekipa u kojoj sam i ja, smo tu da pomognemo u tom procesu, da vidimo šta je sve objavljeno od dokumentacije koju su tražili studenti. Nismo jedini koji to rade. Mislimo da postoji dovoljno materijala da možemo da analiziramo da li je Srbija od donošenja određenih zakona, pa do onoga što se desilo 1. novembra, ispunila svoju obavezu da zaštiti pravo na život građana Srbije. Nadamo se da će nalazi do kojih dođemo biti korisni tužilaštvima, pre svega Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje uporno ćuti. U sredu će tema našeg obraćanja biti pravo na život i odgovornost Vlade i Narodne skupštine za povredu ovog prava - rekla je za N1 pravnica Sofija Mandić.