DRŽAVA PROTIV NARODA Koga je to Vučić pobedio?

U nekakvoj normalnoj državi, nekakvi normalni ljudi na odgovornim mestima bi prvo sačekali i ne bi govorili ništa dok se ne napravi izveštaj i dok se ne vidi šta je zapravo bilo. Izgleda da ovde nikoga ne zanima šta je zapravo bilo, ali se zato koristi prilika da se u nekoj vrsti očigledne samoodbrane, izgrdi sve i svja, ko god drugačije misli i pita šta ima da pita.

- Sad se spremam da do Vidovdana napišem knjigu kako sam pobedio obojenu revoluciju u Srbiji, jer revolucije u Srbiji neće biti - rekao je Aleksandar Vučić na skupu u Sportskom centru "Jezero" u Kikindi, u kom je bio okačen veliki transparent "Vojvodina je Srbija".Vladavina prava se ostvaruje poštovanjem ljudskih prava, podelom vlasti zasnovanoj na ravnoteži i međusobnoj kontroli, postojanjem nezavisne sudske vlasti i povinovanjem nosilaca vlasti Ustavu i zakonu. U mitskom poimanju države i zakona, za Vučića je zahvalnost običnog naroda, oduvek bila čin odanosti i patriotizma, a ne alarmantnog kršenja zakona i zloupotrebe položaja. Jer, kako da zloupotrebiš službeni položaj ako si privatnik. Tačnije, ako ti neko neprestano dovikuje "Vučić je Srbija" i "pobeda, pobeda!"Njegova javna obraćanja građanima nemaju za cilj da objasne neki program ili plan javne politike ili otvore debatu o njoj, već da ubede građane da partija i predsednik vode ispravnu politiku, da se njihov politički interes poklapa sa javnim interesom, a da ga oni uspešno ostvaruju, uprkos brojnim preprekama i neprijateljima. Pritom, Vučić pažljivo izbegava da pominje svoju nacionalističku radikalsku prošlost i učestvovanje u vlasti tokom devedesetih. Svaki njegov govor namenjen je za domaću upotrebu, jer je svestan da ga niko u inostranstvu i ne sluša. To ne sluša ni glasove razuma čak i kada su u njegovu korist, jer glas razuma unapred je sumnjiv; nemaju oni iz SNS-a tu naviku da slušaju bilo koga osim sebe i svojih.Od kada je došao na vlast on je nekoliko puta govorio o tome da on zna da Srbi obožavaju vođe, ali da bi im sutra okrenuli leđa. Međutim, ohladile se fanatične mase prema njemu, nema vrelih urlika koji uznose naciju: "Vodi nas, o veliki Aleksandre Srbine, ko zna gde". Narod sve manje nudi svoje poslednje ostatke bezrezervne predanosti, kako bi podigao gospodara iz depresivne letargije i vratio ga u besnu euforiju svojstvenu voljenom vođi. Njegovi poltroni ga ovih dana uveliko hvale, tvrdeći da je komunikacija s narodom ključ za uspešnu državu i navode da se Vučić uvek bavio problemima običnih građana. I, eto, taman je naučio narod da ne zvoca, da pušta samo očekivane zvuke na narodno veselje. Taman ga je lepo krenulo, kad eto ti studenata.Tražio je javno pogodbu koja se mora sklapati privatno, u četiri oka. Nije mu prošlo, pa je odlučio da sebe proglasi za pobednika. Nije ni svestan da je tako stukao svoju političku budućnost sam od sebe, bez ičije pomoći: sam pao, sam se ugruvao. Činjenicom da ga više niko ništa ne pita. Ipak, pukotine neminovno nastaju u borbama za plen. Otimača je sve više, a plena sve manje, pa je već uočljiva podela na gazdine miljenike i one koji su definitivno udaljeni od glavne sofre.

Dobro, pustimo to sad, neka se on nervira, zašto bismo i mi?