Posle 100 dana SRBIJA VIŠE NIJE ISTA: Ipak smo predugo pod okupacijom

Ljudi pored kojih su studenti prolazili više od tri meseca klanjali su se koloni, bilo je potresnih momenata, proliveno je mnogo suza. Zašto? U građanima se tokom 12 godina režimskog nasilja i ponižavanja nakupilo toliko, tuge, nezadovoljstva i sve se to sada prolilo u jednom ogromnom  uzdahu olakšanja, "neka su tu studenti". Sad se Aleksandar Vučić nalazi pred najvećim izazovom od dolaska na vlast 2012. godine, kada je njegova SNS počela da preuzima državu.Studentski protesti u Srbiji na pretraživaču protesta vode se kao - anitkorupcijski, a navodi se i da su aktivirani jer se 1. novembra 2024. godine urušio betonski krov iznad ulaza na železničku stanicu u Novom Sadu, pri čemu je poginulo 15 ljudi. Do protesta je, dodaje se, došlo i jer pobunjeni studenti veruju da je korupcija u državi i vlasti dovela do pada nadstrešnice, a zahtevaju hapšenja i odgovornost za ovaj događaj. Mnogo toga danas u Srbiji ne radi i stoji zbog studentskog protesta.A najvažnija tekovina ovih protesta je borba za institucije i to je ono što treba da se održi u budućnosti. Mi imamo sad situaciju da su studenti postavili u prvi plan institucije, koje bi trebalo da rade svoj posao. Dakle, oni traže od tužilaštva, traže od sudstva, traže od policije, traže od javnog servisa, koje mi plaćamo, da rade svoj posao, ništa drugo. Strahota saznanja da ON nije za SVE nadležan, iako je godinama sebe i sve druge ubeđivao da je on "bogomdan", dočekalo je Vučića potpuno nespremnog, a njegove poltorene psovački nastrojene. Biće da to ima neke veze sa mentalitetom kako Vučića, tako i ostatka njegove stranke. Nazvaćemo to mentalitetom opsadnog stanja. Elem, ruši se na silu izgrađena harizma Velikog Vođe iza koje se skrivaju svi poltroni režima. Možda zato Ana Brnabić nađe još neki razlog da Narodnu skupštinu zadrži u zaleđenom stanju i nadalje začepi usta narodnim poslanicima iz opozicije. Jer, prva osoba Skupštine Srbije poznata je  po tome kako se iz petnih žila trudi da ubedi javnost u to da nema nikakve krize u društvu i da institucije rade svoj posao. Ono što zabrinjava jeste to što takvi počinju da osećaju da im je slobodno da rade šta hoće kad im padne na ono malo pameti, ako im je uopšte nešto ostalo. E, to je već problem s kojim će Aleksandar Vučić morati da se bori kao predsednik Republike Srbije, zavidljivcima i mrziteljima uprkos svim dešavanjima. Sa takvim saborcima Vučić bi morao da se zabrine za svoju budućnost.On bi verovatno najviše voleo da su se studenti, a posle njih i svi ostali građani zemlje, upravo njemu, lično, obratili za pomoć. Nije važno da li je u pitanju problem sa prostatom, taštom koja zlostavlja zeta, lošim zubima kod svinja tipa "moravki". Jednostavno, on bi želeo da još jednom bude "spasilac" i veliki mesija. Ali, kako stvari stoje, ta mu želja neće biti ispunjena.

Studenti su ohrabili ljude da razmišljaju o prostoj činjenici - u demokratiji ne odlučuje Bog otac, jedan čovek, nego odlučuju institucije.