Predsednik ne voli SIROMAŠNE: Da li Vučić ide u prodavnicu?

Aleksandar Vučić i dalje se bavi onime što mu je najdraže i na šta se i svodi većina njegovog posla - tapšanje samog sebe po ramenu. Najčešće svoje izlive samohvale obasipa po televizijama sa nacionalnom frekvencijom - dakle Pink, Hepi i slične - gde zna da mu se nikada niko neće suprotstaviti niti postaviti ikakva iole nezgodna pitanja ili - ne dao bog - pitanja koja nisu unaped dogovorena. I dogodi se haos.Predsednik Srbije je totalno poludeo na invalida koji je imao, realno, dosta nevino potpitanje: "harač od 300 dinara za televizijsku pretplatu".

- Pa hoće li RTS propasti za tih 300 dinara od invalida? - zapitao je čovek, na šta je Vučić onda odgovorio:

- Ne, nego ćeš ti da propadneš za 300 dinara! Pa ja treba da ti se dodvoravam za 300 dinara!? Tih, još dodatno? I celoj Srbiji treba da se dodvoravam za 300 dinara? - upitao je onaj koji smatra da se pita za sve.O njegovom ponašanju i vikanju na čoveka u invalidskoj penziji, koji pokušava da mu objasni da povećanje penzija uopšte nije veliko, Vučiću nije prijalo. Naime, kod njega je bilo vidljivo potpuno odsustvo svesti da ima ljudi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, da ima ljudi kojima je sam život težak.Tom invalidu je svaki dan pakao, 300 dinara je njemu mnogo, to je nekoliko kilograma hleba. Teško je poverovati da je predsednik Srbije običan čovek. On ne zna šta znači strah od poštanskog sandučeta jer će se tu uvek naći novi računi. Ali, mi znamo da ovaj režim ne haje za stvarni život. Njemu je stalo samo do slike. I još ovo: predsednik države se svom građaninu obraća sa "ti". Šta to znači? Sociološki gledano, on je tvorac ekonomskog tigra Srbije, mačići mu nisu potrebni.Slabosti se sakrivaju ispod plašta samohvale. Samoljubivi Aleksandar Vučić, koji slabo kontroliše bes kada drugi kritikuju njega, a bez kočnica kada s visine vlasti napada druge, nezaustavljiv je u davanju komplimenata samom sebi. Naprednjačka većina u svom decenijskom mandatu sirotinju zamajava stalnim optužbama na račun "prethodnog režima" za sve moguće što je sadržano u svemu postojećem. Ali, koliko biste bolje mogli da živite, da nisu na vlasti ljudi, koje očigledno nije briga da li vam je dete gladno i da li ćete imati za popravku bojlera?Ličnosti koje ne znaju ništa, postale su mera uspona i uspeha. To je poželjni tigar u Srbiji. Svakome ko ima, daće se i preteći će; a od onoga koji nema, uzeće se i ono što ima. Oni koji brinu o ishrani predsednika Vučića (Vlada Srbije, kuvari), naveli su da on voli naša tradicionalna jela - sarmu, punjenu papriku i roštilj, od kojeg najviše leskovačke uštipke. Tvrde, vrlo je jednostavan kada je reč o hrani. I narod. Ne mora ništa da jede, jednostavno. On i ne ide na odmor, a kredite redovno uzima u naše ime.Sada, SNS daje svojim ekspertima da odlučuje ko će dobiti novac za hleb i jogurt? Oni su narod odučili od toga da su to prava koja nam pripadaju, ona su postala pitanja milostinje, nečega što će neko dati kada ima.