Mahinacije u EPS-u: Plaćaju kamenje i blato kao ugalj

On kaže da je pre tri godine, pre nego što je zbog istog razloga došlo do kolapsa, podnosio krivične prijave, ali to nije imalo efekta i zato je sada odlučio da istupi javno. Inženjer Simić nam je dostavio i fotografije na kojima se vide blato i ugalj, kao i dve prijemnice da su stigla dva kamiona sa prikolicama u kojima piše da ima čak po 42 tone uglja koji je uvezen iz rudnika Prijedor u BiH, preko firme Drvo eksport.

- Prvi put sam primetio da nešto nije u redu letos, kada su me pozvali nakon što se prevrnula kipa (prikolica od kamiona) i tada sam video da je u njoj umesto uglja blato i kamenje. Problem je što su to istovarili na deponiji za ugalj, a ne na pepelištu, gde se istovaruje otpad. Kipa se prevrnula zbog težine, jer kada je blato ne može da izađe normalno, već ostaje u njoj. Kada je ugalj on normalno izlazi čim se taj sanduk na prikolici nakrivi. To nisam video samo ja, već svi koji su bili tamo, a nije nas bilo malo. Nama stiže i iz Kolubare ponovo blato, ali ga ne istovarujemo na deponiji uglja koji ide u kotao, već ga odvozimo na deponiju pepela TENT-a A, čime ne ugrožavamo proces proizvodnje električne energije. Rekli su nam da to blato iz Kolubare stiže zbog uvećanja BDP-a, jer se prikazuje da oni to proizvode ugalj. Sve to košta, jer to blato treba transportovati i istovariti - govori inženjer Simić.

Blato i kamenje umesto uglja
Nakon leta ponovo je sredinom decembra video da se slične stvari dešavaju, da kamioni u kojima bi trebalo da bude ugalj iz rudnika u Prijedoru, istovaruju blato i kamenje na deponiju uglja, koji se stavlja u peći termoelektrane.

- Nekoliko dana kasnije, tačnije 20. decembra održan je sastanak sindikata i rukovodstva EPS-a na kome je bio i generalni direktor Dušan Živković. Rekao sam direktoru Živkoviću da svesno uništavaju termoelektranu. Uvozite kamenje i blato i mimo svih zakona plaćate kao ugalj. Umesto da mi odgovori, rekao mi je da nema uglja u Kolubari, pa da mora da se uvozi. Upozorio sam ga da je pobrkao temu i da ga ne pitam zašto se uvozi ugalj, nego zašto se uvozi blato i kamenje koje se stavlja u peći. Nije mi odgovorio na to - priča inženjer Simić.

Ističe da nije samo korupcija to što se uvozi blato i kamenje kao ugalj, već i to što stižu pretovareni kamioni, jer se beleži da se preko dozvoljenih 25 tona tovari 42 tone.

- Zakonski, kamion ne može da nosi preko 25 tona, a oni uvoze preko 42 tone po kamionu. Toliko piše u prijemnicama, koje sam nabavio. Tako nešto ne može bilo ko da naredi, da se ti kamioni ne zaustavljaju na granici, pa da ih nigde usput ni policija ne zaustavlja, dok ne dođu kod nas. To nije moguće bez vrha vlasti - govori Simić.

Dostavio nam je dve prijemnice za dva kamiona od 18. januara na kojima se vidi da je ugalj iz Prijedora uvezen preko firme Drvo eksport. Na jednoj je 42,1, a na drugoj 42,8 tona što je, kako napominje, nedozvoljena težina. Takođe nam je dostavio i prijemnicu od istog dana 18. januara gde je iz rudnika u Pljevljima dopremljeno 24,8 tona, što je dozvoljena količina za kamione. Prema njegovim rečima, otprilike dnevno samo na TENT A stigne od 100 do 130 kamiona. Navodi i da je kasnije otkrio da su se dosetili da u prikolice kamiona koji umesto uglja prevoze blato i kamenje stave najlon da se lakše istovari.

- Razumem da su došla naređenja za Dušana Živkovića, ali on je prihvatio da bude generalni direktor. Dao sam mu mesec dana od onog sastanka 20. decembra da se suprotstavi, da nešto preduzme, ali ništa nije uradio. Ne krivim ja njega da je direktan učesnik, ali ništa ne preduzima da to spreči. To blato i kamenje idu u pogon i ne sagorevaju, pa osim što oštećuju blok, trošimo i skupi mazut - kaže inženjer Simić.

Bez reakcije
Upozoravao je usmeno i zamenike generalnog direktora o uvozu blata i kamenja koje se stavlja u peći umesto uglja, ali nije bilo nikakve reakcije niti se to zaustavilo. Napominje da su i pre njega svi relevantni u tom delu procesa proizvodnje upozoravali rukovodstvo EPS-a na iste stvari, ali takođe niko nije reagovao. On nije dobio nikakav odgovor nakon što je video da se nastavlja isto, pa je 23. januara uputio pismo direktoru EPS-a Dušanu Živkoviću.

- Prošlo je nešto više od mesec dana kako sam Vam ukazao na činjenicu da se iz rudnika Prijedor doteruje blatnjavi ugalj pomešan sa kamenjem. Uvoznik je firma Drvo eksport. Neto težina jednog kamiona takozvanog lignita koji se isporučuje na deponiji uglja TENT A kreće se od 40 do 50 tona. Ne znam kako sa ovakvom tonažom prelazi granicu i kako vozi našim saobraćajnicama, kada je po zakonu maksimalno 25 tona. To za nas i nije toliko bitno, ali je bitno šta se dovozi. U procesu proizvodnje električne energije ovakav kvalitet je katastrofalan za delove pogona (mlinovi, bunkeri, dodavači itd…). Radnici sa čakljama 24 sata skidaju nalepe u bunkerima, a kamenje koje se ne zaglavi u dodavačima obrije delove mlinova. Mislio sam da će se preduzeti nešto posle našeg razgovora, ali ništa od toga i zato sam primoran da Vam pišem. Kada su temperature pale ispod nule, pojavio se problem pri istovaru. Blato zaledi i zalepi se za sanduk, pa ne može da se kipa već se bagerima svlači i pretovara u druge kamione kojima se izvlači na deponiju uglja. Neću više da dužim sa ovim već ću Vam poslati par fotografija i par otpremnica - navodi se u pismu koje je inženjer Simić uputio direktoru EPS-a i u kojem je zaključio: "Osećam dužnost da nešto od ovoga obelodanim. Unapred hvala na razumevanju."

Citirajući ove zabrinjavajuće navode inženjera Simića, Radar je postavio sledeća pitanja EPS-u: Zbog čega ovim povodom nije reagovano? Zašto je nastavljen uvoz i korišćenje uglja sa kamenjem i blatom uprkos činjenici da to može da nanese veliku štetu poput one s kraja 2021. godine? Koliko je potrošeno novca na uvoz struje od početka 2024. do kraja te godine, a koliko u januaru 2025? Koliko je uglja uvezeno iz Prijedora i po kojoj ceni od početka 2024. do danas? Koliko je ukupno uglja uvezeno u istom periodu i koliko je on plaćen? Zašto se ne koristi domaći ugalj sa postojećih kopova?

Međutim, umesto odgovora dobili smo uopšten odgovor bez objašnjenja.

- Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije maksimalno koristi ugalj sa kolubarskih kopova i kostolačkog kopa Drmno. Eksterni ugalj se koristi kako bi u uslovima energetske krize i globalnih izazova u svakom trenutku bile obezbeđene dovoljne količine energenata za potrebe elektroenergetske sigurnosti Republike Srbije. Ugalj obezbeđen na tržištu služi za unapređenje kalorijske vrednosti kolubarskog uglja, sa ciljem postizanja optimalnih parametara u radu blokova TE "Nikola Tesla". Tokom prošle godine prosečna donja toplotna moć uglja iz RB Kolubara iznosila je oko 6.400 kJ/kg. U isto vreme, ugalj obezbeđen na tržištu imao je prosečnu kalorijsku vrednost između 11.000 i 12.000 kJ/kg i činio je oko sedam odsto ukupne količine uglja. Važno je naglasiti da su ostvarene značajne uštede u obezbeđivanju uglja na tržištu optimizacijom rada i poboljšanjem performansi proizvodnih kapaciteta, ali i održavanjem deponija na visokom nivou. Kada je reč o uvozu električne energije, EPS na tržištu obezbeđuje određene količine u skladu sa planiranim remontnim aktivnostima u cilju obezbeđivanja energetske sigurnosti, vodeći brigu o zalihama energenata i profitu kompanije - ceo odgovor je koji je EPS dostavio Radaru.

Inženjer Čedomir Simić kaže da je proganjan od kada se 2016. pobunio zbog jednog tendera, koji je oborio i tako uštedeo dva miliona evra ovom državnom preduzeću.

- Imao sam status uzbunjivača i pre 10 godina, ali mi to nije pomoglo. Kada sam prijavljivao problem pre kolapsa 2021, dok je Milorad Grčić bio direktor, premestili su me u Kolubaru. Ni tada nisu o tome odlučivali direktori, već je to naređenje stiglo odozgo. Tu sam podnosio i prijave, ali se ništa nije desilo. Mnogo sam pretrpeo što sam ranije prijavljivao. Najvažnije je da rade institucije i to je ono što traže studenti. Vidim da se uništava preduzeće. To što se uvozi kamenje i blato, to svi plaćamo kao ugalj, a oštećuju se i pogoni. Ova vlast za naše pare uništava elektroprivredu. Dok sada pričamo ne rade svi blokovi u Termoelektrani Kolubara Veliki Crljeni, ali na sreću nije jaka zima - zaključuje sagovornik.