Vređali i blatili građane i studente: Mogu li Vučević, Đurić, Vulin, Maja Gojković sutra da pogledaju u oči Novosađanima?

Đurić je nasledio Vučevića na mestu gradonačalnika, a za vreme mandata njih dvojice rekonstruisana je Železnička stanica, čija nadstrešnica se obrušila i ubila 15 ljudi. Iako obojica rođeni u "srpskoj Atini", nisu osetili moralnu odgovornost da se povuku sa funkcija i solidarišu prvenstveno sa sugrađanima, ali i sa svim ostalim građanima Srbije. Svaku priliku koju su imali koristili su da vređaju, omalovažavaju one koji ne prate slepo Aleksandra Vučića, i zahtevaju sistem bez korupcije i organizovanog kriminala.

Ni njihova sugrađanka, večita republička tužiteljka Zagorka Dolovac, u čijoj je ingerenciji da istraga ovog zločina bude ispitana do kraja, nije se baš iskazala. Upravo se većina studenskih zahteva, koji do danas nisu ispunjeni, odnosi na tužilaštvo. Ne samo ko je gradio, ko su bili podizvođači, već tokove novca u vezi sa ovim državnim projektom.

Doduše, preko šturih saopštenja RJT Zagorka Dolovac je pozvala je na sastanak studentske predstavnike, i to "radi pojašnjenja određenih zahteva i pružanja dodatnih informacija". Ako je zaista imala ili još ima želju za razgovara sa studentima, Zagorka Dolovac treba da se pojavi u javnosti, prvenstveno da građani i akademci vide da žena zaista postoji. A onda da ih lično, jasno i glasno, pozove na razgovor. Ovako su saopštenja "Zagorke, žene koje nema", čisto protokolarna.

Ni ostali Novosađani bilo da su u izvršnoj, sudskoj ili zakonodavnoj vlasti nisu pokazali trunku ljudskog morala, humanost, osetljivost na patnju naroda i želju za zdravim sistemom. Na prvom mestu Maja Gojković, čiji se broj partijskih članskih karata približava broju karata u špilu za "tablić", funkcionerka u svakom režimu - predsednica Skupštine, ministarka kulture, predsednica pokrajinske Vlade, a pre svega toga gradonačelnica Novog Sada. Umesto da pokaže trunku razumevanja za studente, nazvala ih je "anarhistima koji vređaju srpski narod". Nije se zapitala da li možda ona vređa inteligenciju tog istog, srpskog naroda, jer je ceo život na plećima, tj. budžetu građana.

Vučićeva veza za Rusiju, potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin takođe je vređao studente, a njihove zahteve čak okarakterisao kao "zahteve za državni udar". O sugrađanima nije razmišljao, jer mu je prioritet bio da u Srbiji prođe "zakon o stranim agentima", ali je naravno Vučić, kao pomiritelj naroda, to obustavio.

Kadrovi koje je Miloš Vučević, preuzimanjem funkcije premijera poveo u Beograd - Nemanja Starović, ministar rada, i Adrijana Mesarović, ministarka privrede, koja je, kako je bilo planirano, trebalo da preuzme ministarstvo građevine, slušali su šefa i ćutali. Iz ko zna kog fundusa je izvučena Adrijana Mesarović, dok je Novi Sad žalio ubijene ispod nastrešnice, sa šefom je otputoval u Šangaj na Sajam uvoza. Šta se novosadske žrtve naspram kineske svile?!

Kako su svi ovi Novosađani, ostali gluvi, nemi i slepi na poruke svojih sugrađana? Imali su, a neki još imaju nadležnost da to klupko korupcije koja je ubila 15 osoba, razmrse i da zaista svi oni odgovorni, ne samo za loš projekat, izgradnju, nekvalitetat materijal, već i za pare, koliko je završilo u nečijim džepovima i na računima, i najvažnije čijim,budu kažnjeni.

U suprotnom sugrađani će ih pamtiti kao kukavice, nedostojne da uopšte budu pomenuti kao Novosađani. Biće da su ih "opila svetla velikoga grada" (sem Milana Đurića) i da su Beograd i blizina Aleksandra Vučiča na njih uticala da zaborave odakle su.