Pravo da se GAZE GRAĐANI: Ko je policiji ZABRANIO DA POSTUPA?!

Otvaranje prostora za proteste pokazuje koliko je određena demokratija spremna na suživot s politikom koja se odvija na ulicama. Povodom stravičnog napada tokom akcije "Zastani, Srbijo" u kom je studentkinju pokosio automobil i nosio je na haubi, reagovala je i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

- Veoma smo zabrinuti zbog incidenta protiv demonstranata. Očekujemo brzu istragu i želimo potpuni oporavak povređenoj studentkinji. Pravo na okupljanje je osnovno pravo koje mora biti štićeno kada se mirno ostvaruje - saopšteno je iz te delegacije na društvenoj mreži X.Protest, naravno, nije isto što i građanska neposlušnost - otvoreno i namerno kršenje zakona. Strah SNS je tu ključna reč: sada smo, poručuje Aleksandar Vučić, mi gospodari straha; došao sam mečki na rupu (studentima) jer je to sada naša mečka. Samo da je isteraju. Za njihovu zlu nameru ima i indicija i dokaza. To je, sasvim očekivano, dno niskosti. Jasno je da tu reč nije više ni o javnom redu i miru; reč je o tome ko drži ulicu. Dilema je par excellence političke prirode. To je ustvari zlo i pakost, fekalije pakovane u celofan za male pare, a sve ne bazi bezobrazluka i arogancije koja smatra da sve može samo zato kaže "ja sam Vučićev, šta mi možeš".Sloboda okupljanja podrazumeva ne samo obavezu države da se uzdrži od sprečavanja istih, već i njenu dužnost da preduzme aktivne mere da se ona ostvari. Država, dakle, ima obavezu da štiti građane od delovanja trećih strana, čiji je cilj da ometaju njihovo mirno okupljanje. Ovo podrazumeva fizičku zaštitu građana pre, tokom i nakon skupa ukoliko postoji pretnja od nasilnih napada. Policijsko obezbeđenje skupova je, između ostalog, regulisano i Pravilnikom o načinu obavljanja pojedinačnih policijskih poslova. Na osnovu njega, a u skladu sa međunarodnim standardima, policija je dužna da se stara o bezbednosti, procenjuje situaciju i preduzima mere obezbeđenja javnog skupa ukoliko za to postoji potreba.U praksi Evropskog suda za ljudska prava utvrđeno je i da se blokade puteva, na primer zauzimanjem sedećeg položaja, ne mogu smatrati nasilnim ponašanjem, koje dovodi do izazivanja nereda. Čak i u situaciji kada dođe do slučajnog nasilja, na primer usled nasilne reakcije protivničkih grupa, to neće biti legitiman osnov za ograničenje slobode okupljanja. Ometanje saobraćaja, verovatno najčešća posledica okupljanja, jeste neprijatna stvar jer podrazumeva ograničavanje prava drugih, a najčešće je i u direktnoj suprotnosti sa odredbama zakona o saobraćaju. Ali, ako se vrši nenasilno, kao deo demonstracija, smatra se mirnim okupljanjem. Policija mora strogo da se uzdržava od upotrebe sile, čak i onda kada skupovi nisu prijavljeni, tj. kad su spontani, sve dok građani uživaju svoju slobodu okupljanja. Ako skupovi postanu nasilni, policija ima obavezu da primeni silu samo onda kada je to neophodno i samo u meri koju okolnosti situacije zahtevaju. Dodatno, neophodno je bez odlaganja ispitati svako neprofesionalno ponašanje i indicije o prekomernoj upotrebi sile. A organizator skupa je dužan da ima redarsku službu, vidno obeleženu, koja bi trebalo da reaguje u neprimerenim situacijama i izvrši civilno privođenje. Mora sa obe strane da bude sve po propisu. Da li bi trebalo da budu uniformisana lica, stvar je procene i odluke onoga ko vrši tu procenu. Na osnovu onoga što se do sada dešavalo, nužno je.Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio da policija ne može da obezbeđuje proteste zato što ti javni skupovi nisu prijavljeni. Mišljenje o tome ima predsednik Srbije. Opet je, dakle, reč o istom - o razlikovanju ispravnog i pogrešnog.  A od novembra prošle godine, zabeleženo je blizu 20 napada na okupljene tokom blokada i protesta zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu.

- Jao, sad će i majke da ustanu - decu nam tuče režim, a oni malo popili i potukli se i šta ćemo sad - izjavio je Vučić.

Prostor za proteste se sužava, kako nečijom glupošću, tako  i fizički.