ZIMSKA MUKA UDARILA SRBIJU Šta ako SAD zaista uvedu sankcije NIS-u?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u subotu obratio na sednici Vlade Srbije i tu je istakao da će "SAD uvesti sveobuhvatne sankcije NIS-u".

- SAD će uvesti direktne sveukupne sankcije Naftnoj industriji Srbije, slede nam problemi i sa Rafinerijom i Petrohemijom i drugim našim gigantima. To neće biti neke generalne, već sveobuhvatne sankcije - rekao je Vučić na sednici Vlade.

- Neće biti sankcije protiv kompanija koje imaju rusko vlasništvo, već direktne sankcije naftnoj industriji Srbije. Nas to dovodi u veoma tešku situaciju -  kazao je Vučić.

On je dodao da je dobio i precizan rok:

- Ono što sam pitao i dobio precizan odgovor je koliki nam je rok, koliko vremena imamo. Danas ću imati razgovore sa Hilom koji ima kontakte sa telima koja donose odluke o sankcijama. Daće nam 30 dana da sagledamo situaciju, pa za 60 dana. Oni će do 15. januara izaći sa tom odlukom, mi do 15. februara moramo da znamo šta radimo - rekao je Vučić.

Na ovo izlaganje stigao je kratak i neodređen odgovor od Stejt departmenta:

- Generalno, ne komentarišemo privatne diplomatske razgovore i ne prejudiciramo sankcije - navodi se u kratkom odgovoru američkog Stejt Departmenta na upit Radija Slobodna Evropa (RSE).

Udeo od 51 odsto kompanije NIS je država 2008. prodala ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. Šta bi moguće sankcije podrazumevale i kako će uticati na građane Srbije - za sad nije poznato. Najgori scenario koji bi mogao da nas zadesi jeste da se sankcioniše uvoz NIS-a preko JANAF-a, to bi bila veoma loša vest. Jer, uvoz nafte u Srbiju većim delom se obavlja naftovodom kojim u Hrvatskoj upravlja kompanija JANAF. Njime se doprema nafta u Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju. Skoro 80 odsto potrošnje nafte u Srbiji se obezbeđuje iz uvoza, pokazuje godišnji izveštaj državne Agencije za energetiku Srbije za 2023. godinu. Ukupna potrošnja nafte u Srbiji, prema tom izveštaju, jeste oko četiri miliona tona u 2023.Najveće posledice po Srbiju imalo bi ukidanje snabdevanja nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF). A JANAF je u većinskom vlasništvu Hrvatske. Ipak, Hrvatska je članica Evropske unije i ove sankcije ne bi smele da utiču na poslovanje kompanije koja je članica EU, ali je tu sigurno u pitanju i odnos između zvaničnog Zagreba i Beograda, koji odavno nije kako treba. Ali, kako god, JANAF bi se našao u velikom problemu jer je NIS njegov "glavni konzument". Međutim, predsednik Srbije nema smirijući narativ i tim povodom je rekao da Srbija ne smatra Hrvatsku pouzdanim snabdevačem i da će morati da diverzifikuje snabdevanje naftom.Surovo zvuči za građane Srbije sledeća činjenica. Naime, NIS je JANAF-ov dugogodišnji i najveći poslovni partner s kojim ima sklopljen "trogodišnji ugovor o transportu 10 miliona tona nafte koji važi do kraja 2026. godine". Eksperti navode da bi bez ovog uvoza Srbija imala rezerve za oko dva meseca. Srbija je preko 90 odsto zavisna od isporuke nafte JANAF-om, a alternativa bi bio transport baržama Crnim morem, što je malo verovatno. Ne isključuje se ni mogućnost dogovora sa Amerikancima da sankcije ne budu uvedene, jer bi to imalo širi uticaj od onog što Evropa želi od Srbije, a to je pre svega LITIJUM.Evropska unija i SAD stavili su Gazpromnjeft na crnu listu 2014. godine, nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim. Ukoliko do sankcija dođe, najveće pitanje na regionalni uticaj biće da li će JANAF da isprati američke sankcije ili će nastaviti sa isporukom nafte Srbiji, što je prema mišljenju stručnjaka u ovom trenutku teško očekivati.