IMA LI KRAJA Boljševici sad prete Vučiću?!

Srbija će se odbraniti. Predsednik je nekome u mračnom hodniku takođe rekao da nijedna normalna zemlja ne bi prihvatila da joj se oduzme deo teritorije. Naglasak je na ono - normalna. Dok su praštale petarde, Vučić nije imao vremena da spomene Kosovo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je uoči Nove godine da je uvek bio spreman da razgovara sa studentima i pozvao ih opet da razgovaraju i dodao da su oni ti koji neće, jer su bez argumenata i da im je jedini argument "mrzimo Vučića". Naime, on je odgovarajući na pitanje o navodima pojedinih medija da su ličnost godine studenti koji protestuju, istakao da su za njega ličnost godine Danilo, Milica i Vukan Vučić, a komentarišući plenume koje su studenti formirali na fakultetima, kazao je da oni nisu ni boljševici, već menjševici.

- Ponosan sam što me baš briga za svačiji pritisak. Može svako da se zove kako hoće i radi šta hoće, za mene su Ustav, pravo i pravda najvažniji. Neću da mi boljševici uništavaju državu - rekao je Vučić.

Šta predsednik Srbije pod time podrazumeva - Bog će znati. Jednom kada prestane da glumi predsednika možda će nam reći. Ali, jasno je da je u pitanju  jedan gotovo patološki šovinizam, u okviru kog vi ne smete ni na filmu da igrate pripadnika druge nacije. Tu je čak pobrkano nešto što se zove simbolizacija i realno. 

Drugovi komunisti su svojevremeno podsećali na glasanje kao "građansku dužnost" i sistem se jako mrštio na slabu izlaznost, iako je ta reč ušla u srpski jezik tek nedavno; naime, komunisti ili boljševici, zapravo se nisu ni brinuli, jer su uvek mogli da falsifikuju broj glasača koji su "izvršili svoju građansku dužnost".  Eto, nije bilo CESID-a. Znači, radi se o jednom čoveku koji, kada se završi "epska srpska priča" i zato je se on grčevito drži - više nema šta da kaže i pronalazi boljševike. On nema nijedan dokaz za to što priča i on zato priča koješta.

Srbija je sada u šaci jednog čoveka bez podrške, ma kako on merio svoj rejting, sa fiks idejom da na patriotskoj priči ostane u političkom životu Srbije i čovekom, koji je možda najizrazitiji primer kako jedna uskogruda, populistička i nacionalistička politička priča u Srbiji dovede u temeljni politički ćorsokak. I sad nudi referendum. Voliš istoriju i Francusku? De Gol je taj referendum izgubio i, bez obzira na to što je imao parlamentarnu većinu, on je rekao - braćo Francuzi i sestre Francuskinje, nećete me, doviđenja. Otišao je u svoje rodno mesto, nedeljom išao na misu, nije hteo da daje intervjue, živeo je tu sa svojom ženom i tu je i umro. 

Govori predsednika Srbije spadaju u komične epizode. Stiče se utisak da je ta cela stvar usmerena više u pravcu sve vidljivije predizborne kampanje i već svega toga, tim pre što su počeli da se javljaju razni poznavaoci njegovih političkih prilika u državi. I to je još jedan dokaz gluposti vladajuće koalicije u ovoj državi. To je kombinacija gluposti i arogancije, to što oni pritvaraju koga god hoće, kako hoće i uz, naravno, obaveznu televizijsku sliku.