"Vučićeva novogodišnja čestitka - promenama statističkih metoda obmanjuje narod"

"Šta su ekonomski efekti ovog opsenarstva? Promenama statističkih metoda samo u 2023. je povećan BDP Srbije za 8,3 odsto, dok je javni dug smanjen za 4 odsto, a prosečna zarada je premašila 98.000 dinara i bliži se prosečnoj potrošačkoj korpi koja je 104.330 dinara. Potrebno je još da se nađu i građani koji veruju da se cene namirnica praktično nisu promenile u 2024. i da je potrošačka korpa porasla samo za 2 hiljade dinara (sa 102.044 na 104.330 dinara). U realnosti, više od polovine građana zarađuje manje od 76.895 dinara i ne može da priušti više od 72 odsto prosečne potrošačke korpe, šta god da je statistika u tu korpu stavila.

Javni dug Srbije u prethodnih godina skočio je 250 odsto (sa 15 na više od 38 milijardi evra), a deficit tekućeg računa (i u odnosu na statistički uvećan BDP) neprekidno skače i biće veći od 5,2 odsto BDP-a, što je posledica štetne ekonomske politike stimulisanja uvoza na račun domaćeg preduzetništva. Sa druge strane, više od 10 odsto BDP ili 7 milijardi evra javnih sredstava godišnje se potroši u netransparentnim postupcima izuzetim iz kontrole.

Pohvale predsednika i ministra finansija da država ima preko 5 milijardi evra na računu, u uslovima višegodišnjeg deficita budžeta, ekonomski prevedeno znače - država nije ostvarila višak prihoda, a ovo je pozajmljeni novac na koji se plaća kamata i koji se ne troši u produktivne svrhe. Na taj novac samo u sledećoj godini biće biće plaćeno 350 miliona evra kamate, dok će ukupan trošak kamata u 2025. biti skoro 2 milijarde evra ili 10 odsto ukupnih prihoda budžeta. Zato i ne čude podaci Eurostata, prema kojima je realni BDP po stanovniku Srbije 4,5 puta manji od EU proseka.

Srbija centar će nastaviti da se uporno zalaže za preduzimanje sistemskih mera usmerenih na sankcionisanje korupcije i formiranje posebnog tužilaštva i jedinice MUP za te namene, institucionalno osnaživanje Državne revizorske institucije i drugih kontrolnih mehanizama, širenje obima primene propisa o javnim nabavkama, kontrolu planiranja i realizacije javnih nabavki, i demontažu veštačkih monopola koji dižu cene životnih namirnica. Predsednik umesto da izlazi iz okvira svoje nadležnosti i najavljuje nikad viđenu borbu protiv korupcije, trebalo bi samo da se skloni i dopusti državnim institucijama i tužilaštvu da rade svoj posao, koliko god visoko i široko gađala potencijalna istraga", zaključuje se u saopštenju Resornog odbora za privredu i finansije.