Novac iz budžetske rezerve ide u Beograd na vodi

Prema donetom rešenju, ovom projektu je raspoređeno tačno 1,2 milijarde dinara i to preko tekuće budžetske rezerve. U odluci stoji da je novac uzet sa razdela Ministarstva finansija, odnosno sa aproprijacije namenjene plaćanju novčanih kazni i penala. Ovaj iznos dodeljuje se Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Opredeljen je „radi obezbeđenja nedostajućih sredstava potrebnih za rekonstrukciju, sanaciju, dogradnju i izgradnju objekta u okviru kompleksa Ložionica.

Inače, u poslednjem Službenom glasniku, izuzev ovoga, Vlada je donela još 14 rešenja o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve.

Tako je 5,3 milijardi dinara namenjenih budžetom za isplate kazni i penala prebačeno Upravi za agrarna plaćanja, Ministarstva poljoprivrede. Razlog je „obezbeđivanje nedostajućih sredstava za isplatu direktnih podsticaja u poljoprivredi i sprovođenje mera ruralnog razvoja“, stoji u ovoj odluci.

Na spisku ponovo sportski savezi

Novac iz rezerve dobili su i Beograd i Kragujevac. Prestonici je dodeljeno 620 miliona dinara. Na ime transfera lokalnim samoupravama „za izvršenje obaveza, iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu ugroziti tekuću likvidnost“.

Ovaj novac prethodno je bio namenjen Ministarstvu finansija za projekat Centralni informacioni sistem za obračun primanja zaposlenih u javnom sektoru.

Za iste potrebe, odnosno za održavanje tekuće likvidnosti, 230 miliona dinara dodeljeno je i Kragujevcu.

Košarkaški savez Srbije dobio je za potrebe normalnog rada ovog puta 80 miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve. Taj novac prethodno je bio namenjen Upravi za trezor Ministarstva finansija. I to za uređenje, upravljanje i nadzor finansijskog i fiskalnog sistema. Dodeljen je preko Generalnog sekretarijata Vlade Srbije.

I ski centar Brezovica, odnosno javno preduzeće Skijališta Srbije, dobili su subvenciju od 16 miliona dinara, takođe iz tekuće budžetske rezerve.

Zloupotreba budžetske rezerve

U analizi koju je nedavno radio Fiskalni savet, a o čemu je Forbes Srbija već pisao, navodi se da je upotreba budžetske rezerve nedovoljno transparentna. Problem je, kažu oni, što po pravilu izostaju informacije za šta tačno se novac koristi. Ali, i velika potrošnja za finansiranje poverljivih državnih rashoda.

U Fiskalnom savetu izračunali su, tako, da je samo od 2018. do 2022. skrivajući se iza poverljivosti, stroge poverljivosti i državne tajne iz budžetske rezerve preraspoređeno najmanje 720 miliona evra, a da poreski obveznici ne znaju gde je taj novac otišao.

- Najveći broj pojedinačnih poverljivih rešenja o korišćenju budžetske rezerve odnosio se na Generalni sekretarijat Vlade. Pored analize iznosa datih po poverljivim procedurama indikativna je i analiza broja rešenja. Od ukupno 158 pobrojanih poverljivih rešenja čak 53 odnosi se na samo jednu instituciju – Generalni sekretarijat Vlade. Dakle, korisnik svakog trećeg poverljivog rešenja o upotrebi budžetske rezerve je bila ova institucija, a pojedinačna vrednost ovih rešenja u proseku je bila oko milion evra - navodi se u analizi upotrebe tekuće budžetske rezerve.

Forbes Srbija pisao je i kako se novac iz tekuće budžetske rezerve preraspoređuje preko Generalnog sekretarijata Vlade i za sportske saveze, umesto da se to radi preko Ministarstva sporta.