Ukinut moratorijum na nuklearne elektrane: Šta može da krene po zlu kad SNS to gradi?

Prema mišljenju advokata Rodoljuba Šabića za Novu, krajnje je zabrinjavajuće što je takav zakon izglasan u atmosferi koja je više priličila "drumskim krčmama nego republičkom parlamentu".

Na burnoj sednici Narodne skupštine ove nedelje, kad je došlo do više fizičkih okršaja između poslanika vlasti i opozicije, na kraju je vladajuća koalicija usvojila sve ono što je naumila.

Naime, prema zvaničnom sajtu Skupštine, spisku izglasanih tačaka dnevnog reda kao da nema kraja. Izglasan je budžet Srbije za sledeću godinu, a negde među tim izglasanim tačkama dnevnog reda stoji i da je izmenjen Zakon o energetici.

Zbog toga sad Srbija može da gradi nuklearna postrojenja na svojoj teritoriji.

Takođe je izmenjen i Krivični zakonik čime su pooštrene kazne za napade na zaposlena lica u pojedinim javnim ustanovama, ali i predlozi zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.

I sve se to dešavalo dok su građani u prenosu uživo pratili tuče između poslanika vlasti i opozicije u parlamentu.

Rodoljub Šabić je prokomentarisao kako je moguće da je izglasano čak 68 tačaka dnevnog reda na jednoj takvoj sednici. Kako Šabić kaže za Novu, atmosfera u Narodnoj skupštini više je ličila na "drumsku krčmu nego na parlament".

- Potpuno je apsurdno da se u takvoj atmosferi i u nekakvoj fiktivnoj raspravi izglasava toliko pravnih akata, među kojima su i problematični zakoni i, na sve to, i državni budžet za 2025. godinu. Dakle, posle nečega što je više ličilo na drumsku krčmu nego na parlament, van svake pameti je izglasati ove tačke dnevnog reda - kazao je on.

Kad je reč o izmenjenom Zakonu o energetici, Šabić kaže da je ta odluka zabrinjavajuća.

- Mi imamo višedecenijski moratorijum na izgradnju nuklearnih postrojenja, od koga preko noći odustajemo i to u onakvom maniru. A pre usvajanja izmene zakona, struka praktično nije ni konsultovana ni na kakav način - rekao je Šabić za Novu i dalje naveo:

- To je pitanje od ekonomskog, energetskog, bezbednosnog i ekološkog značaja, i sve druge zemlje o tome odlučuju nakon duge analize i procene. Ovo je potpuno neprimereno i zabrinjavajuće.

Priča o nukearkama u Srbiji počela je u trenutku nezapamćene tragedije u Novom Sadu i pogibije 15 ljudi usled urušavanja nadstrešnice Železničke stanice.

Tad je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović saopštila da će do kraja godine biti usvojene izmene Zakona o energetici i da će biti ukinut moratorijum na izgradnju nuklearnih postrojenja u Srbiji.

- Sredinom naredne godine biće završena preliminarna tehnička studija za razmatranje mirnodopskog korišćenja nuklearne energije, koja treba da pokaže šta je najpogodnije za naše uslove - rekla je Đedović Handanović u razgovoru sa zamenikom generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Hua Liujem.

Ukidanje ovog moratorijuma najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još u martu 2024. godine.

- Ukinućemo moratorijum, moramo da preživimo i imamo struju. Francuska hoće da poveća kapacitet nuklearki. Tradicionalna nuklearna elektrana bi nam rešila sve probleme. To su ogromne pare, a sve mora da bude bezbedno. To je čista zelena energija i zato nam treba dobra ekonomija. Ove godine moramo da počnemo i izgradnju naftovoda - rekao je tada Vučić.

Kako je objasnio, Srbija će morati da menja zakone koji su doneti još u periodu SFRJ. Ipak, stručna javnost se u prethodnom periodu nije oglašavala o izmenama ovog zakona, niti je ona bila u centru pažnje šire javnosti.

Zatim je u avgustu u Beogradu bio francuski predsednik Emanuel Makron. Predsednik Srbije je nakon sastanka rekao da je molio Makrona za saradnju u oblasti nuklearnih programa jer "Srbija za 10 godina neće imati električnu energiju, ako ne koristi nuklearnu".

- Razgovarali smo o potencijalnoj saradnji u okviru razvoja nuklearnih programa, o kojoj sam ja molio Makrona, jer Srbija za 10 godina neće imati dovoljno električne energije, ako ne koristi nuklearnu… Svi sektori rastu, osim energetike. Moraćemo da ulažemo mnogo više i tražićemo podršku i Makrona i francuske vlade - rekao je Vučić.

Sve to vreme se u javnosti postavlja pitanje može li se ovoj vlasti, s obzirom na dosadašnja iskustva, poveriti ovakav projekat.

S tim u vezi trebalo bi podsetiti na havariju koju smo pre nekoliko godina imali sa snabdevanjem struje, jer je u svih šest blokova u TENT-u loženo blato umesto uglja, nakon čega je sa čela EPS otišao dugogodišnji direktor Milorad Grčić.

Treba istaći da punih sedam godina nismo u stanju da završimo radove na izgradnji nove autobuske stanice u Beogradu.

Takođe, ne treba zaboraviti ni na novi potporni zid u Grdelici, koji se više puta obrušavao i da se obilaznica oko Beograda gradila decenijama. O obrtanju kocki na Trgu republike da ne govorimo, kao ni o poslednjoj izjavi gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da Srbija nema stručnjake koji su u stanju da postave semafore na kružnim tokovima.