MANJAK "VERNIKA" ZA SNS Fale i sendviči i paketi za penzionere

Služba javnog reda i komunalne milicije, odnosno Šapićevi "Beli", ostali su ovog meseca bez drugog dela zarade jer - para u budžetu Grada nema. Kako navodi naš izvor, njima nije legao deo plate 20. novembra, kako je trebalo, a na teren su išli gradskim prevozom jer nisu imali za gorivo. Razlog toga je prazna gradska kasa. Kako kaže izvor iz redova komunalaca, rečeno im je da je novac otišao na EXPO.

Obični članovi SNS-a, koji su deceniju i više na razne načine potpomagali ovu partiju, povlače se polako jer ne žele da sramote svoje porodice, da budu stavljeni na stub srama. Oni su, kako saznajemo, uglavnom imali razvijen porodičan biznis - restoran, benzinska pumpa, prodavnica. Bilo je teško držati takav sistem uspešnim bez moćne zaleđine. Ali, i tome dolazi kraj. Ogroman broj građana više ne želi da trpi tiraniju. Sve manje ljudi želi da sarađuje s režimom. Tu sad dolazimo u situaciju da objašnjavamo da ti koji imaju novac su najčešće dobili isti zahvaljujući pozicijama koje su dobili od te vladajuće stranke, pa onda plaćaju neku vrstu partijskog poreza. Ti mene staviš na mesto direktora javnog preduzeća, a onda ja tebi vratim. Međutim, partija sad sve više uzima.S druge strane, sve što čovek u politici radi, radi o svom trošku, kao i inače u životu. U politici taj trošak vrlo brzo bude vidljiv. U slučaju SNS najkasnije posle jedne decenije, pa neka ova gospoda vide šta će. Da li ste spremni da i dalje deo svoje imovine date tim ljudima da bi oni bolje živeli. Odgovor je najčešće ne; ja vama ništa, a vi meni nešto; ja vama parče, a vi meni celo; ja vama "neću", a vi meni "hoću". Neće više moći da može. Vrednih domaćica za pripremu sendvića džabaka je sve manje. I zakon o javnim preduzećima koji je donet, nije se primenio. A on bi, i tako manjkav, sa mnogo rupa, smanjio isisavanje javnih resursa u privatne džepove i njihovo pretakanje u stranačka sredstva. Stranke su u ukupnom zbiru, na ovaj način, već napravile jednu rigidnu klasu privilegovanih i bogatih ljudi. 

I sad tu nastaje jedan interesantan zaplet - što je to ličnije, i što se više igra na kartu da će sad opet jedna ličnost da nas spase, kao neki novi vođa, što malo izgleda komično jer svi mi znamo da to ne funkcioniše. Problemi su postali ogoljeniji, a s druge strane, taj deo naših društvenih i državnih resursa se potpuno istanjio. Tako da Vučić ne vidi nikakvu ekipu "dobrovoljnih davalaca" svega i svačega. Nema više te ekipe.Eto, svi dižu ruke i kažu: "Pa ’ajmo i mi kod njega lično! E, Acika, dobar dan. Ja sam taj i taj. Je l’ možeš ti meni nešto da pomogneš? Je l’ mogu ja tu nešto kod tebe da radim?" Međutim, tektonski su problemi, i on viče "to ne mogu", i sledi upozorenje: Znači, ili ćeš da budeš njegov obožavalac pa da udeliš ili si i ti Vučićev neprijatelj.