Dorćolska „Olga“: Čokolada koja je nadživela vek i sačuvala jednu porodicu od zaborava

Sve je počelo sa porodicom Šonda, cincarskim trgovcima koji su iz grčkog mesta Klisura došli u Srbiju. Konstantin Kosta Šonda bio je jedan od najistaknutijih poslovnih ljudi svog vremena. Njegov preduzetnički duh nije poznavao granice – bavio se prodajom leda, koji je pravljen od čiste vode iz vodovoda, što je u to vreme bio vrhunski standard i prava inovacija u gradu.

Ipak, 1902. godina ostaje zlatnim slovima upisana u istoriju. Tada je u Beogradu napravljena prva tabla čokolade u Srbiji. Kosta joj je dao ime Olga, u znak sećanja na svoju prerano preminulu ćerku. Tako je jedna lična tragedija pretvorena u simbol koji će generacijama Beograđana postati sinonim za najlepšu poslasticu.

Šonde nisu bili samo kraljevi čokolade, oni su bili istinski zadužbinari beogradskog duha. Upravo su oni otvorili prvi bioskop u gradu, pod nazivom „Koloseum“ (na mestu današnjeg bioskopa „Zvezda“). Čak je i prvi pehar ikada dodeljen na nekom sportskom takmičenju u Srbiji izašao iz njihove radionice. Gde god je bila potrebna lepota, zabava ili radost, porodica Šonda je bila tu da to omogući.

Nažalost, sudbina im nije bila naklonjena. Tokom savezničkog bombardovanja u Drugom svetskom ratu, bomba je direktno pogodila njihovu zgradu u Kosovskoj 5, gde je skoro cela porodica izgubila život. Godinama je sećanje na njih bledelo, a Beograd im nije odao priznanje kakvo zaslužuju s obzirom na to koliko su zadužili grad isključivo lepim stvarima.

Danas, na uglu ulica Cara Uroša i Solunske, tamo gde se nalazila prva srpska fabrika čokolade, ponosno stoji novi hotel. Ali, ipak, drugačiji od drugih modernih zdanja. Njegova vrednost je u tome što je sačuvan originalni oblik stare fabrike, koji je postao simbol Dorćola.​ U želji da ožive duh minulih vremena, poslastičari su istraživali staru literaturu i internet kako bi rekonstruisali priču o prvoj mlečnoj čokoladi. Tako je nastao njihov prepoznatljivi kolač – Šondina Olga. Ova „čokoladna bomba“ nije samo dezert već zalogaj istorije. Toliko je bogata i kalorijski jaka da gosti često kažu da bi posle nje mogli peške do Kopaonika, ali niko ne odustaje, jer čokolade nikada nije dosta.

Zaveštanje porodice Šonda je nastavljeno kroz vredne ruke poslastičara koji čuvaju tradiciju. Nije samo ukus ono što su zadržali, nego i toplina, ljudskost i onaj iskren osmeh koji vas dočeka na ulazu – iste vrednosti koje su krasile Konstantina i njegove naslednike. Na Dorćolu, Olga i Šonde nastavljaju da žive za sve nove generacije. Ko zna, možda će u, budućnosti, ova čokolada ponovo poprimiti svoj originalni oblik i krenuti u svet kao nekada ona prva i večna, domaća mlečna kraljica.