675. OBRAĆANJE narodu srpskom: Vučić - EVROPSKI LIDER u slikanju na televiziji?

Sve u svemu, njega toliko ima na TV ekranima da se posle tolikih godina slušanja i gledanja čini da njega poznajete bolje od članova svoje porodice. Skoro kao Džekija koga svako jutro izvodite da "baci" urino kulturu i kome poveravate svoje najmračnije tajne. Nakaradni medijski sistem je omogućio da Aleksandar Vučić ovako funkcioniše. Kako je moguće da pojedinac prigrabi toliku vlast i toliko medijskog i javnog prostora u jednoj zemlji?U celoj konstelaciji Aleksandar Vučić sebe postavlja kao centar svega. On upravlja, deli zaduženja, inspiriše i radi od jutra do sutra. On se žrtvuje za nas. To je moguće jer mediji nisu samo instrumentalizovani od strane Vučića nego su deo sistema koji proizvodi zarobljene medije koji su pod apsolutnom kontrolom i koji funkcionišu kao instrument ostvarivanja političkih interesa. Vučić uvek nastupa sa njemu "objektivnih" televizija u kojima se oseća kao u svojoj kući. U tim emisijama s druge strane stola nema nikog. Novinari tih televizija su uveliko pacifikovani, oni se nikad ne usuđuju da postave prava pitanja. Vrlo često se ponaša kao da mu izuzetno prija kad direktno razgovara sa svojom publikom nipodaštavajući i isključujući voditelja ili novinara u studiju. Mediji, poput Pinka i Hepija su ovog trenutka izuzetno značajniji. Oni nisu samo oruđe, puki instrument u rukama vlasti, oni su institucije u kojima se artikuliše i vodi politika. Zato je potpuno besmisleno postaviti pitanje, zašto su programi dve veoma gledane televizije Pink i Hepi prepuni nasilnog govora? Zašto se sa naslovnih strana najčitanijih tabloida u Srbiji čuju poruke koje podstiču na mržnju i nasilje? Jednostavno, zbog toga što to želi aktuelna vlast. I, možda zbog toga i ne treba ni postavljati pitanje uslužnog fenomena ovakvih medija. Pre svega zbog toga što su oni duboko ukorenjeni u ovo tabloidno i razoreno društvo, u čijem su stvaranju i sami učestovali.I dalje su režimski mediji u samom srcu mehanizma koji proizvodi virtuelnu Srbiju po meri Aleksandra Vučića. Potpuno svesno time vrše sistematsko nasilje nad osnovnim potrebama ljudi da budu blagovremeno i istinito informisani. Srbija jeste država svojih građana i ona je država samo svojih građana. Ali, Vučić to ne može da konceptualizuje, ne može da objasni sebi šta je on ako nije predsednik svih Srba. 

Njegovo maltene većinsko busanje u prsa i potpuno orbanovski prezir prema ljudima koji nisu glasali za njega u zemlji Srbiji nikome neće doneti dobro. Cilj je stavljanje znaka jednakosti između informisanja i propagande, dosad ostvarivan kršenjem zakona. Nagrađen je pozicijom, koja mu sada omogućava da mučnijim metodama i prilično "namazan" dodatnim veštinama, pokuša da uništi ono što nije uspeo u vreme kada je bio ministar informisanja.Maltene dvadeset godina kasnije, čovek koji je odlučivao o sudbini napisane reči, i dalje uporno ponavlja kako se zalaže za slobodu medija u Srbiji, kakve nigde nema u svetu, samo to niko ne zna da ceni. On danas brani svoju tvrdnju, tako što javno proziva, selektuje i targetira novinare. Kažnjavanje neistomišljenika mu je u srcu koje radikalno kuca. Iako zvuči više nego sumorno, gotovo beznadežno, paradoksalno, prva rečenica u Zakonu o javnom informisanju iz Vučićevog doba, glasila je: "Javno informisanje je slobodno", ali je već sledeća bila njeno negiranje i ukazivala je na cilj zakona: "O povredama slobode javnog informisanja odlučuje sud po hitnom postupku“.Ali, to je ta nepodnošljiva želja za popularnošću, za obožavanjem.