Građevinski inženjeri o odgovornosti u NS: Skrivanje dokumentacije kao dva minuta u Doljevcu

Inženjer Danijel Dašić rekao je da je potrebno da nađemo strpljenja i da sačekamo neki zvanični dokument iz istrage ili sa suđenja kad do toga dođe.

- Moramo da shvatimo da smo sada u jednom vremenu i procesu kada treba da utvrdimo činjenice, a one će se teško valjano utvrditi ako svi dokazi ili svi dokumenti ne budu raspoloživi za istraživanje ili utvrđivanje šta se desilo - ističe Dašić.

Kako kaže, zaboravljamo da su, kada se nesreća dogodila, 1. novembra, ekipe su raščišćavale teren kako bi pokušali da nekoga spasu.

- Želim duboko da verujem da su oni u tom procesu sačuvali sve elemente koji će možda biti i dokazi, a isto tako treba da shvatimo da će u procesu istrage biti nužno uraditi određena tehnička ispitivanja onoga što se srušilo u laboratorijskim uslovima i za to, nažalost, treba vreme - objašnjava.

Zlatni trougao odgovornosti

Govoreći o građevinskim procedurama, inženjer Danijel Dašić, navodi da je ta stvar vrlo jednostavna.

- Tu postoji zlatni trougao u kome se nalaze projektant, izvođač i nadzorni organ. I sve odluke, sva odgovornost po Zakonu o planiranju i izgradnji leži tu. Jednostavno, svi oni su po principu i osnovi morali da budu stručnjaci i da svoj posao rade sa dužnom pažnjom, kako se to pravno navodi. To znači da bez obzira da li je bilo manjkavosti u projektu, izvođenju, nepostojanja prethodnog projekta - to sve uopšte nije bitno sa zakonske strane. Svi oni su imali dužnost i obavezu da primete sve što nije bilo u skladu i što nije odgovaralo stvarnosti i da shodno tome reaguju i da spreče ovaj rezultat koji se desio - objašnjava.

Građevine, navodi, postoje da bi bile stabilne.

Odgovornost za tragediju u Novom Sadu, kaže, leži negde između tri ključna elementa - projektant, izvođač i nadzorni organ.

Međutim, kako precizira, ne treba nikako zaobići ni odgovornost političkog vrha.

- Ako gledamo Zakon o planiranju i izgradnji, izričito se tvrdi da krivično-pravnu odgovornost ima naručilac radova ukoliko pre početka radova ne obezbedi kompletnu projektnu dokumentaciju i sve dozvole za izvođenje radova - ističe.

Obezbeđivanje kompletne dokumentacije u ovom slučaju bila je dužnost, kaže, države Srbija, odnosno nadležnog ministarstva.

- Ta njihova greška i propust je u suštini doveo do toga da se svi ostali propusti naređaju jedan za drugim i dovedu do ovog, nažalost, tragičnog događaja - smatra.

Kako navodi, CIP kao glavni projektant je uradio prethodni pregled i konstatovao da je zgrada statički, konstruktivno, bez ikakvih problema.

- U projektu piše da je nacrtna dokumentacija rađena bez potrebnog statičkog proračuna uticaja težine te dodatne konstrukcije. Nažalost, ne znamo više, zato što je taj kompletan projekat nadležno tužilaštvo sklonilo sa CEOP-a i mi sad ne možemo da vidimo ostatak tih svezaka. Izgleda da ih ima samo predsednik koji to čita u časovima dokolice i tužilaštvo koje je odlučilo da se to skine sa uvida javnosti zbog interesa istrage. To je apsolutna nebuloza koja mi na kraju krajeva više deluje kao pokušaj da se i u toj kompletnoj dokumentaciji naprave neka nedostajanja, kao slučaj naplatne rampe u Doljevcu, koja će omogućiti da se zataška krivica onih koji su stvarno odgovorni - smatra.

Nadzor i upotrebna dozvola

Opsenica ističe da je nadzorni organ taj koji kontroliše radove.

- Za svaku ozbiljnu, tehnološku akciju na gradilištu, nužno je da izvođač podnese nadzoru tehnologiju građevinskih radova ili izvođenja. Nadzor to odobri ili ne odobri. Ako ne odobri, vrati da se popravi. Onda, kada to počne da se izvodi, nadzor po tome šta je napisano, kontroliše kako se to izvodi - naglašava.

Po zakonu, navodi Opsenica, bilo kakav javni projekat ne može da se pusti u funkciju bez upotrebne dozvole.

- U ovom slučaju, rečeno je da je Ministarstvo finansijer, a pošto je ovo kapitalan objekat na neki način i infrastrukturnog značaja i prirode, Ministarstvo daje upotrebnu dozvolu - ističe.

Opsenica kaže da nije retko da projektanti nemaju uvid u prvobitni projekat, kao što je u ovom slučaju reč o projektu iz 1964. godine, to ne znači da je trebalo da se radi bez jednog koraka unapred.

- Da angažuju stručnjake koji će pomoći da dobiju nešto nacrtano onome što odgovara postojećem stanju, a možemo da ga nazovemo kao arhivski projekat. Ajmo geometri, daljinomeri, idemo na lice mesta, iscrtamo sve i na osnovu toga daje razvijamo projekat - zaključuje Opsenica.