Marčelo o stanju u zemlji: Ako im ovo prođe, ozvaničili smo da smo zemlja pod okupacijom mafije

- Moja drugarica iz benda Nena je u vreme tragedije bila u Novom Sadu i vraćala se vozom. I ona je isto mogla biti ispod nadstrešnice. Kada pomislim na sve to ostanem bez reči, bezrečica me uhvati iako su reči moj posao. I sve što se posle toga desilo, da niko zbog tragedije nije uhapšen, a da je 14 ljudi uhapšeno jer su izašli na ulicu zbog činjenice da niko od krivaca nije uhapšen, govori da nešto mora da se uradi. Svako od nas mora da učini šta god može da situacija ne ostane ovakva - kaže Marko Šelić Marčelo, muzičar i pisac u razgovoru sa Branislavom Šovljanskim u emisiji 360 stepeni.

Na pitanje zašto vlast stalno govori da ljudi koji protestuju žele "njihove glave“, Marčelo objašnjava:

- Ne znam zašto bi iko poželeo njihove glave jer to što se u njima nalazi, mislim na ljudskost a ne na estetski element, pa to niko od nas ne bi poželeo. Govore da želimo njihove glave, niko to ne želi i ova situacija sada nije ništa novo, to je samo logični nastavak onoga što se do sada dešavalo.

Komentarišući napade na opoziciju, Marčelo kaže da je u Srbiji veliki medijski mrak i da neke reakcije razume, ali da postoje stvari koje ga više brinu.

- Medijski mrak je u Srbiji pa me ne čudi da postoje ljudi koji nisu videli ili čuli šta se desilo, da postoji neka opozicija, to mi jasno, ali me najviše onespokojava da nemaju reakciju na ono što svakog dana vide. A to je ova vlast i njen glavni eksponent. Jer gde god da ljudi žive i kakvim god životom da žive sigurno su se sreli s nekim ko predstavlja ovu vlast i ko je nadobudan, drzak, neko ko ga je slagao, nije možda provalio prvi put da ga je slagao ali provališ kad te 20. put slaže. Ta nemogućnost, da uprkos tome da nam takvi ljudi stoje pred nosom i da se to vidi na svim medijima, da narod to ne prepoznaje i ne prepoznaje o čemu se radi, to me najviše poražava. I kada propagandu upoređujemo s Gebelsom, mislim da je to rečeno preterano olako jer fore na koje mi nasedamo su šibicarske, detinje i to me onespokojava - navodi umetnik.

Rekonstrukcijia istine?

Komentarišući rad tužilaštva u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu Marčelo kaže:

- Deluje mi da se tužioci bave rekonstrukcijom istine i zdravog razuma i zato očekuju od nas da poverujemo da stvari koje ima u papirima, jer je neko sve potpisivao na neke papire, iziskuje nekakav detektivski scenario. Već u tome se vidi nešto što moram nazvati sprdnjom. To su fore nadobudnog bezobraznog deteta koje smatra da sa druge strane sedi majmun -  kaže on i dodaje da ćemo sve ono što se krije iza kulisa svih afera saznati tek kada padne ova vlast.

- Zato moramo da smislmo kako da ih nateramo da kažu šta rade, a da ne uletimo u klopku njihovih metoda, nasilnosti. U svetu fikcije, kad se boriš protiv zla, ti ne smeš da preduzimaš iste metode jer ćeš se poistovetiti sa zlom. Mi imamo protivnika koji se služi čime god hoće. Može da se slika na groblju i da kaže kako je veliki čovek. Nije lako smisliti šta raditi, ali s druge strane, i kritika opoziciji je opravdana. Oni su na takvom mestu, poslanici su, i ljudi imaju pravo da ih kritikuju - smatra Marčelo.

On kaže da je jedan od načina njegove borbe i izlazak na sve proteste širom Srbije.

- Skup u Novom Sadu je bio dostojanstven, došlo je mnogo sveta vidno tužnog, ljutog, besnog. Bilo je ljudi koji su bili ubačeni, ali je bilo i ljudi koji nisu a imali su potrebu da posegnu za kamenicom. Jedan momak koji ima oko 25 godina je šutirao izlog, i kada su ga pitali zašto to radi, rekao je da je besan. Na pitanje zašto nosi masku rekao je da ga ne bi uhapsili. I to što je rekao je tačno. Za razliku od Novog Sada skup u Beogradu je bio preterano miran. Mislim na to, da se protest sveo na reciklažu onoga što smo videli ranije. Ne govorim da su ljudi trebali nešto da razbijaju, daleko od toga. Ali mislim na mirne blokade, to se radi svuda u svetu. Ljudi posedaju, pokušaju da spreče one koje rade ili ne rade dođu na posao. Šetnja i govori, iako su govornici bili sjajni ali su govori odavno postali pisanje sastava. Sada je kasno je za to. Ako neko želi da govori to treba da bude jedan, a neka svako od njih doda po jednu rečenicu. Sledeći koji staje i govori govornicu treba da nam kaže šta je sledeći korak. Ko želi da preuzme tu ulogu mora to da uradi što pre - smatra Marčelo.

On ističe i da je na protestu u Novom Sadu bilo mnogo mladog sveta i da to govori da mladi nisu tako uspavani kao što se često misli.

- Većina uhapšenih su mladi i vlast je svesna da to nije dobra slika i daju sve od sebe da to ne dođe do širokih narodnih masa. To je još jedno igranje vatrom u kolosalnom igranju vatrom koje nam vlast priređuje. I dogodiće se da vlast mlade jako naljuti.

"Kuvaju nas kao žabu"

Sve što se dešava u Srbiji danas je zapravo proces i nije se ništa desilo odjednom, smatra umetnik.

- Kuvaju nas kao žabu, a da to ne primetimo. I to je proces koji je baš odmakao. Ovo što se sada dešava je linija koju ako pređu ništa više neće biti isto. Ako im ovo prođe bojim se da smo ozvaničili da smo zemlja pod okupacijom mafije i svako ko nije deo mafije nema nikakva prava. Pošto granice nisu zatvorene svako kome se ne dopada može da ode. To nam poručuju i to nam poručuju sve vreme. Ako drže Ješića i Relju u zatvoru, a na snimku se vidi šta se desilo, to je sada nešto novo - objašnjava Marčelo i kaže da ako dozvolimo da se policija ne legitimiše onda više ništa nema smisla, a ne samo vrednost naših života.

Kao još jednu od veoma poražavajućih stvari navodi da postoji ogromna količina potkupljivih ljudi, sposobnih da, kako kaže, teraju laž do beskraja.

- To je teško shvatiti. Vlast se nada da je do te mere moguće ubiti ljude u pojam i napraviti matriks stvarnost a la Severana Koreja. Do te mere odseći ljude od sveta da kada im kažu - ne postoji ništa lepše u Evropi nego ovo kod nas, ljudi odgovore - jeste. I to postignu tako što su ih sprečili da ikada u životu odu da vide nešto, pa da onda znaju kako je - navodi Marčelo.

"Semafor bez zelenog svetla"

Marčelo kaže da je izbacivanje zelenog svetla na semaforu na kružnom toku ispred Brankovog mosta ilustracija života u Srbiji.

- Izbacivanje zelenog svetla je ilustracija onog što živimo. Trudim se da onim što radim pokrenem ljude, nečim što nisu tragedije ali mi se čini da i kada se dese nikad ne idemo do kraja. Ali to ne sme da nas pokoloba da nastavimo da se trudimo.

"Nojeva barka" i defetizam

Govoreći o svom albumu "Nojeva barka“ Marčelo je naveo da je u pitanju vrsta romana i stihu.

- Gotovo dnevnički mjuzikl. Obuhvata period od 2019. do 20121 i to je period kada je mene i ljude oko mene ukvatio defetizam. Defetizam ne treba širiti, ali su ga svi pre ili kasnije osetili. I da nisu dozvolili da to osećanje uđe na njih na trenutak nikada ga ne bi savladali. Mi smo hteli da kroz pesme prođemo put od opoziva sebe, da ispričamo priču, do nove nade i da poručimo da se od borbe ne odustaje - kaže Marko Šelić Marčelo, muzičar i pisac.

Kako se ovih dana deca uspavljuju?

Marčelo se prisetio i jednog naizgled običnog trenutka u svom životu, za koji je pokazalo da je bio veoma značajan.

- Imao sam drugaricu koja je živela u mojoj zgradi, s mužem, i imali su bebca kojeg sam ponekad čuvao. I uhvatio sam sebe, u jednom užasnom trenutku, da sam pomislio - ne umeš da sročiš uspavanku za dete jer ne veruješ da je ovo svet dobro mesto. I onda sam se zapitao kako se ovih dana deca uspavljuju? I onda mi prođe kroz glavu - mirno spavaj maleni neće još da sviće, nisi ti za ništa kriv ali bićeš. U tom trenutku se beba samo nasmejala i to je meni bilo razoružavajuće. To je bio taj obrt. Pomislio sam, to su ta deca koja će živeti posle nas. Možda mi nismo imali sreću i nismo krivi jer smo nasledili lošu zemlju, ali ako mi ostavimo lošu zemlju toj deci mi ćemo bićemo krivi i to će biti ne samo naš poraz ali i naš. Znate, ovde će neko živeti posle nas - istakao je Marčelo.

Na pitanje kako se boriti protiv toga što sve brzo zaboravljamo, a kratko pamtimo Marčelo kaže:

- Kad smo bili školarci govorili su nam da obnavljamo gradivo da ne bi zaboravili. Ljudi koji imaju javni prostor, na nama je da ponavljamo da teme ne potonu. Kada im ponavljamo helikopter, Savamala, naplatna rampa, kada nabrajamo sve afere, kada im ponavljamo jer ako im ne ponavljamo zatrpaće nas nekim novim. I zato nam je dužnost da stalno to ponavljamo. I ne samo zbog ljudi kojih više nema i koji su poginuli, već moramo govoriti i ponavljati zbog ljudi koji su ‘zatovreni - objašnjava on.

U vremenu u kojem živimo svaki umetnik, smatra Marčelo, koji nije na ulicama "maši poentu".

- Moja uloga u društvu je da budem s ljudima, na ulici, a ne samo da napišem kolumnu. Koliko god ja verovao u umetnost postoje situacije kada moraš da reaguješ i kao osoba. I to mora biti produžetak tvoje umetnosti. Ne sme umetnost da se svede na to da ti, kao umetnik, sediš bezbedno na oblaku i samo primećuješ šta se dešava dole na zemlji. I mi živimo tu na zemlji, hodamo istim ulilcama i svako od nas je mogao biti ispod te nadstrešnice -  rekao je kaže Marko Šelić Marčelo, muzičar i pisac.