Građani Srbije svake zime dišu loš i zagađen vazduh

Đurđević je, gostujući u programu televizije Insajder, naglasio da je Beograd u poslednjih par dana peti najzagađeniji grad na svetu, međutim, i drugi gradovi širom Srbije poput Valjeva, Čačka, Užica i Novog Pazara - redovno su u vrhu lista najzagađenijih u Evropi i svetu.

On je istakao kako stručnjaci ukazuju da nije poznato koje mere su primenjene da se poboljša kvalitet vazduha.

Objasnio je da postoje mere koje treba da se primene i da će tek tada zagađenje biti ispod granica koje su propisane zakonom o kvalitetu vazduha, ali problem je što su i te granice u Srbiji mnogo više od onih koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija.

- Sa prvim danima zime i novi uzroci zagađenja - uz industriju i saobraćaj tu je i početak grejne sezone. Koliko zagađen vazduh utiče na zdravlje, govori i podatak da je 17 odsto svih malignih oboljenja pluća u Srbiji izazvano upravo svakodnevnim udisanjem lošeg vazduha - napominje Đurđević.

Ukazao je da zimski uslovi, u meteorološkom smislu, doprinose da se bolje vidi zagađenje koje je inače veliko i tokom leta.

- Mi tokom leta nemamo problema sa ovim PM česticama, ali imamo problema sa prizemnim ozonom koji nastaje iz opet nekih gasova koji se emituju kao što su azotovi i oksidi. I to zagađenje tokom leta zbog prizemnog ozona je isto ozbiljno, nije uopšte zanemarljivo. Tako da manje-više, tokom cele godine u Srbiji, pitanje kvaliteta vazduha je vrlo ozbiljno i to se najbolje vidi kroz tu činjenicu da je prema proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji i broj smrti koje se mogu povezati sa zagađenjem oko 15.000 - rekao je Đurđević.

On je istakao da je budžet za zaštitu životne sredine ove godine rebalansom smanjen, iako stručnjaci smatraju da bi trebalo ulagati više kako bi se rešio problem kvaliteta vazduha i eliminisala zagađenost.

Đurđević je istakao da je, prema aplikacijama koje pokazuju merenje zagađenosti, taj problem nije ni približno pod kontrolom.

- Prema našem zakonu o kvalitetu vazduha, naše te granice dozvoljenog zagađenja su daleko veće od onoga što je u EU, a posebno su veće od granica koje su propisane najnovijim izveštajima Svetske zdravstvene organizacije. Tako da i po tom najboljem scenariju, ukoliko implementiramo sve mere u našoj programu kvaliteta vazduha, mi ćemo verovatno biti prilično daleko od nekih EU standarda, a posebno ćemo biti daleko od standarda Svetske zdravstvene organizacije - napominje Đurđević.

Država pojedinim merama pokazuje volju da reši problem - ali te mere, smatra Đurđević, nisu vidljive.