Utvrđuju se DOKAZI protiv trgovinskih lanaca u Srbiji: Koliko će trajati ISTRAGA?

Trenutno se analiziraju validni dokazi, u koje spadaju i poslovne beleške odgovornih ljudi u tim kompanijama, neformalni razgovori, pa čak i papiri prikupljeni u kantama za đubre, piše Blic Biznis.

Tu validnost omogućiće im i posebni uređaji koji mogu da identifikuju i obrisane mejlove.

Tako tvrdi izvor iz Komisije za zaštitu konkurencije i dodaje da je počelo i uparivanje prikupljenih nalaza.

- Dok se to ne završi, dokazi nisu validni. Kada se završi, odnosno kada se prikupe podaci da je bilo restriktivnog sporazuma o dogovaranju cena, koji u skladu sa članom 10 Zakona o zaštiti konkurencije, ne moraju biti pismeni, već i prećutni ili usmeni najmanje između dve strane. Drugim rečima, sve radnje koje su dovele su do značajnog ograničenje, narušavanja ili sprečavanje konkurencije, predmet su ispitivanja. To praktično znači da pojam sporazum ne mora da bude pravno obavezujući da bi bio restriktivan, odnosno forma u kojoj je ispoljen nije važna jer su po Zakonu svi zabranjeni. Moram da kažem da je ceo ovaj proces dug i da je nada građana da će se brzo završiti, neosnovana. Tu nadu ulivaju i predstavnici vlasti, kojima to nije posao i ne bi trebalo da se mešaju u rad ove nezavisne institucije, jer onda ga otežavaju. Ovo tim pre što nakon što Komisija donese rešenje, tu nije kraj jer konačnu odluku mora da donese sud - navodi on.

On dodaje da upravo zbog te komplikovanosti, napravljen je tek prvi korak, a do onog poslednjeg, potrebno je vreme.

- U najboljem slučaju, ovaj postupak može da se završi za dve, dve i po godine, a naša dosadašnja iskustva pokazuju da je realno da to bude između tri i četiri. Sada je sve u fazi uparivanja dokaza i nakon što se to završi onda se nadležnim službama u trgovinskim lancima i njihovim advokatima predočavaju saznanja o eventualnim nezakonitim postupanjima. Oni dobijaju rok da se izjasne na utvrđene dokaze. Pri tom i u toj fazi, dokazi mogu da se dostavljaju i od drugih pravnih lica, uključujući i konkurenciju koja nije obuhvaćena ovim slučajevima. Nakon sve te procedure, Komisija za zaštitu konkurencije, donosi rešenje i ako se potvrdi da je bilo dogovaranja trgovinskih lanaca oko cena, donose se mere, odnosno kazne - objašnjava izvor iz Savske 25.

Koja bi najveća kazna mogla da bude?

A kazne po Zakonu propisane su da se učesniku na tržištu odredi mera zaštite konkurencije, kroz obavezu plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10 posto od ukupnog godišnjeg prihoda. Prilikom određivanja visine iznosa, koji se plaća i ide u republički budžet, uzimaju se u obzir namera, težina, posledice i trajanje utvrđene povrede konkurencije.

Međutim, tu najoštriju meru, Komisija do sada nijednom nije izrekla. Najveći iznos, po njihovom rešenju, je bio 2,5 posto od ukupnog godišnjeg prihoda. Ta naplata se realizuje tek nakon odluke Upravnog suda, jer posle ovakvog rešenja Komisije za zaštitu konkurencije, kompanije koje su povredile konkurenciju, mogu da se žale ovoj pravosudnoj instituciji, što sve i rade. Pri tom, ima primera, da sud iz tehničkih razloga i nekih proceduralnih grešaka, ukine rešenje Komisije za zaštitu konkurencije, kao što je bio slučaj vezan za EPS.

Pored toga, u nekim slučajevima, može da se pokrene i krivični postupak, što u ovom slučaju vezanom za trgovinske lance, koji su pod istragom Komisije, je izvesno, jer je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo predmet zbog sumnje da su sklopili restriktivni sporazum. Ova institucija je Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, podnela zahtev za pružanje potrebnih obaveštenja u vezi sa inspekcijskim nadzorom i kontrolama, jer Komisija za zaštitu konkurencije, dok ne donese rešenje, nema pravo da im dostavi saznanja iz istrage. Ukoliko pak u krivičnom postupku se dokaže da je bilo restriktivnog sporazuma, odnosno da su se dogovarali oko cena nekih prehrambenih proizvoda, odgovorne osobe u tim kompanijama, mogu da se kazne zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Inače, Zaključak o pokretanju postupka povrede konkurencije protiv četiri trgovinska lanca, potpisao je predsednik Komisije, Nebojša Perić, koji, zajedno sa četiri člana, je na predlog nadležnog odbora za poslove trgovine, ovih dana predložen i za drugi petogodišnji mandat. Taj predlog treba da dobije verifikaciju od Narodne skupštine, koja bi sledeće nedelje trebalo da zaseda.