Zašto su VUČIĆU draže TV KAMERE od NARODA?

U Srbiji Aleksandra Vučića se od običnog naroda ništa ne traži, ništa ne očekuje. Osim, naravno, da se stalno zahvaljuje vođi, raduje kad se naredi i da nikada ne zaboravi ko mu je omogućio da ima to što ima. To je ništa, ali, kao što često zbori predsednik, pre njega ni toga nije bilo. Zna to običan narod i shvata da je blagosloven što mu je podareno to ništa.Tako je predsednik Srbije, tokom gostovanja na TV Hepi predložio opoziciji da, ukoliko to želi, svoje glasove da u Skupštini Srbije da se traži savetodavni referendum o njegovom razrešenju kao predsednika Republike. Naveo je kako se na protestima nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu "suštinski traže njegova glava kroz uzvike i parole na tim skupovima".- Nećete srušiti Vladu Srbije. Ja vam nudim rešenje i veliku pobedu da ne biste govorili kolika je većina potrebna, evo dajte nam vaših 70-80 glasova (u Skupštini Srbije) i mi ćemo tražiti od naroda savetodavno mišljenje na referendumu o razrešenju Aleksandra Vučića. Ukoliko je 50 odsto ljudi saglasno sa tim (na referendumu), više ni dan neću biti predsednik Srbije. Ja se javno zavetujem da tog dana podnosim ostavku i ide se na nove predsedničke izbore - dodao je on.Aleksandar Vučić je potpuno uveren u svoju superiornost u svakoj oblasti, u svemu o čemu se javno razgovara. Zbog toga on ne želi da dopusti bilo kome oko sebe da se afirmiše jer ne želi da ga bilo ko ugrozi, pogotovo ne ogorčen narod. Zato uvek bira televiziju. On se javnosti izlaže samo u brižljivo isplaniranim događajima i po unapred spremljenom sceniriju. Može da "siđe" među komunalce na burek, pozdravi putare uz salamu ili da otvori neki Dom zravlja po treći put u obližnjoj seoskoj zabiti, uz vesele domaćine i domaći sir. Ništa "Ribnikar" ili okolina Mladenovca.U svemu tome, presudan udeo ima državna politika, a nisu zanemarljivi ni nasleđeni obrasci ponašanja. Naime, vlast ima da se poštuje, s kolena na koleno. Zavisi od toga koliko vas noge još služe. Zato Vučić, kad god mu se prohte, ide na najgledanije televizije u Srbiji, a nikada u studiju nema nekoga ko mu protivreči, već se njegovi nastupi svode na monologe uz asistenciju novinara koji se servilno ponašaju. Narod nije takav. U našoj zemlji se tako nešto nije događalo čak i u slučaju lidera za koje se smatra da su imali neku vrstu kulta ličnosti. Josip Broz Tito se ni slučajno nije toliko pojavljivao u medijima. Nije ni Slobodan Milošević.Vučić uvek nastupa sa "prijateljskih" televizija u kojima se oseća kao u svojoj kući. On tako dobija priliku da u nelimitiranom vremenu objašnjava, tumači, interpretira ceo svet, ne samo svoje političke postupke. I da to radi bez ikakve kontraargumentacije. Kao i po pitanju tragedije u Novom Sadu. On je shvatio da oko sebe ima veliki broj ljudi koji nisu sposobni u obavljanju svojih dužnosti u institucijama i da sve od njega zavisi. Nije on samo čovek koji se svakodnevno pojavljuje na televizijama, nego je ličnost koja odlučuje o svemu.Sem toga Vučić i sam oseća potrebu da direktno odgovara svojim oponentima, ali uvek u njihovom odsustvu, nikad u direktnom dijalogu sa njima. Njegovi oponenti se ne doživljavaju kao ljudi koji iznose alternativne programe, nego kao državni neprijatelji. Cilj je da se oni ućutkaju. Aleksandar Vučić je potpuno uveren u svoju superiornost u svakoj oblasti, u svemu o čemu se javno razgovara. Povodom gostovanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića na TV Hepi o tragediji koja se dogodila u Novom Sadu, narodna poslanica Marinika Tepić pozvala je predsednika da dođe u Novi Sad "ako se ne plaši svog naroda".E, zbog toga on ne želi da dopusti bilo kome oko sebe da se afirmiše jer ne želi da ga bilo ko ugrozi. Pre svega ne NAROD.