Koga je sve to Vesić indirektno PROZVAO kad je najavio ostavku?

- Mora da se utvrdi ko je odgovoran za ovu tragediju i ko u krugu projektanta, izvođača radova, nadzora i investitor nije uradio posao zbog koga je umrlo 14 nevinih ljudi - rekao je Vesić obaveštavajući javnost o ostavci.

Vesić je opisao tok izdavanja dozvola za rad, ali nije želeo da javno prozove Zoranu Mihajlović i Tomislava Momirovića koji su bili na čelu ministarstva građevine kada su ti dokumenti potpisivani i veći deo rekonstrukcije rađen. Iz njegove izjave može se naslutiti na koga je mislio iako kako je sam rekao "ne želi da upire prst ni u koga".

Međutim, svakom građaninu Srbije poznato je ko su bili ministri u vreme potpisivanja i rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu. Upravo je Zorana Mihajlović svojevremeno potpisala ugovor sa "China Railway International" i "China Communications Construction Company", dok je ispred "Infrastrukture železnice Srbije" potpis stavio v. d. generalnog direktora Miroljub Jevtić. Mihajlovićevu je nasledio Tomislav Momirović, dok je Jevtić uhapšen i kasnije pravnosnažno osuđen na godinu dana zatvora što je primio poklon u iznosu od 10.000 evra od advokatske kancelarije iz Novog Sada koju je neosnovano angažovao na poslovima eksproprijacije zemljišta na trasama brzih pruga.

Njih su nasledili Tomislav Momirović, poznatiji kao Toma Mona, i Nebojša Šurlan. Ni njihova vladavina nije prošla bez afere, i opet je glavni akter bio direktor "Infrastruktura železnice", Šurlan koji je podneo ostavku nakon što je u javnosti objavljen snimak njegovog razgovora sa ministrom finansija Sinišom Malim 2019. koji je od njega, dok je bio direktor Građevinske direkcije Srbije, tražio da obezbedi 100.000 evra kao pomoć za rekonstrukciju stadiona FK Crvena zvezda.

Razgovor je navodno snimio sam Šurlan, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tim povodom rekao "da se Šurlan ponašao kao najgori bednik". Šurlan je ubrzo podneo ostavku, a na toj funkciji, doduše u v. d. stanju, nasledila ga je Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede u prethodnoj Vladi.

Upravo je Vesić prozvao "Infrastrukturu železnice", a time na indirektan načini Jevtića i Šurlana, za neodržavanje stanice u Novom Sadu.

Vesić je kao izvođače pomenuo dve kineske kompanije, a kao podizvođača Saobraćajni institut CIP. U ovoj našoj ustanovi u toku rekonstrukcije takođe se promenio čelni čovek, pa je Milutina Ivkovića nasledio Slaven Tica, javnosti poznat kao dugogodišnji direktor GSP-a.

Projekat rekonstrukcije železnice izradili su srpski ogranak kineske kompanije "China Railway Design Corporation" i CIP, dok je izvođač radova bio je kineski konzorcijum CRIC&CCCC. Nadzor projekta su radile dve strane kompanije - Utiber, čiji je većinski vlasnik mađarska kompanija "UTIBER Közúti Beruházó" i EGIS, u čijem Nadzornom odboru su državljani Francuske.

Od svih ovih političara, domaćih i stranih kompanija prosečnom građaninu može samo da se zavrti u glavi. I da postavi pitanje da li je vlast možda ubacivanjem toliko inostranih igrača, uz već postojeće koji se nisu iskazali baš po poštenju, želela da odobrovolji i političku elitu u tim državama. Dodatak kineskog, mađarskog i francuskog ukusa u srpskoj ionako već dobro začinjenoj čorbi, možda je bio prejak.

Uloga u celoj priči Ljiljane Milić Marković

Interesantno je da je u vreme izrade projekta u CRDC, kao rukovodilac za Odeljenja za građevinske i saobraćajne poslove bila dr Ljiljana Milić Marković, građevinski inženjer, koja je neposredno pre toga kao konsultant radila u Cestri, koju je Vesić pomenuo kao kompaniju koja je uradila konačan izveštaj o tehničkoj kontroli projekta za građevinsku dozvolu. Kao direktor ove kompanije u dokumentima je naveden Dragan Milić.