Cvejić: Jeftinog hleba i skupih igara

U ovoj tužnoj priči o lošem đaku koji celo leto provodi na dopunskoj nastavi i troši mukom stečeni novac svojh roditelja na privatne časove hoću posebno da istaknem deo koji se nalazi pod naslovom "Socijalna politika i zapošljavanje". Ovo poglavlje je obično na margini interesovanja, pogrdno nazivano „socijala" i tretirano kao nužno zlo u liberalno-ekonomskim razvojnim politikama. A zapravo, ovo je jedno od poglavlja, uz bezbednost (života, granica, hrane, itd.), zdravo ekološko okruženje, energetsku stabilnost i obrazovanje, koje najbolje oslikava koliko jedna vlast stvarno brine o popravljanju kvaliteta života svojih građana. Drugim rečima, koliko se postignuti ekonomski i infrastrukturni rezultati oslanjaju na i prelivaju u ono što "život znači". Još jednostavnije: koliko rast donosi razvoja, navodi prof. dr Slobodan Cvejić, čiju izjavu prenosimo u celosti.

- Pođimo od zapošljavanja. Vlast se hvali nikad boljim ciframa o visokoj zaposlenosti i niskoj nezaposlenosti, dok opozicija, s pravom, ukazuje da su mnogi poslovi prekarni, a radna mesta rizična. Šta može da se učini povodom ovoga? Izveštaj konstatuje da je inspektora rada premalo i da im zakon ne daje dovoljno ovlašćenja da bi bili efektivni u svom poslu. Stoga, ako izveštaj u sledećem pasusu konstatuje smanjenje broja PRIJAVLJENIH povreda na radu imamo razloga da verujemo da je stvarni broj značajno potcenjen, jer nema dovoljno inspektora da to otkriju. Ni socijalni dijalog nema kapacitet da popravi kvalitet radnih uslova zaposlenih u Srbiji, jer je, kako se kaže u izveštaju, "slab". Ishod pregovora između zaposlenih u školama i države, kao poslodavca, najsvežiji je dokaz za to - naši prosvetni radnici su ostali potcenjeni i još prezreni i vređani od strane političara iz vladajuće garniture. Kada je u pitanju podrška novom zapošljavanju, tu se svake godine iznova potvrđuje da je udeo budžeta za aktivne mere zapošljavanja sramotno mali, kao i da Nacionalna služba za zapošljavanje ima premalo službenika za pozicije savetnika u svojoj organizacionoj strukturi, pa se nezaposleni valjda sami osnažuju u traženju posla, čitajući nekakve brošure i pamflete.

Što se tiče socijalnog uključivanja i socijalne zaštite, u Srbiji je udeo ljudi koji su u riziku od siromaštva ili socijalne uključenosti za trećinu veći od proseka u EU, a budžetski deo za socijalnu zaštitu se iz godine u godinu smanjuje. Neke društvene grupe ostaju posebno ranjive čekajući neke preciznije ciljane mere zaštite. A njih nema, između ostalog, zbog produženog odlaganja usvajanja novog Zakona o socijalnoj zaštiti i Strategije socijalne zaštite, kao i zbog hronično malog broja zaposlenih u sistemu socijalne zaštite.

Eto, tako izgleda razvoj u ekonomskom tigru koji kvantno skače u budućnost. Dok on skače, veliki broj građana ispada iz sedla. Godišnji izveštaji EK uglavnom mere, prikazuju i porede kapacitete institucija Republike Srbije da ubrazaju reforme u različitim oblastima važnim za kvalitet života građana Srbije, od vladavine prava i privrednog okruženja, do obrazovanja, zdravstva i ekološkog okruženja. Ali, svaki prikazani rezultat nije samo slika kapaciteta, nego i odmeravanje volje vlasti, centralne i lokalne, da stvarno reformiše, a ne samo da glumi i tapka u mestu. Kada ovo imamo na umu, za poslednji izveštaj možemo reći da je razočaravajući za građane i da još jednom pokazuje da je za vladajući režim, a čini se i za EK čitav predpristupni proces samo jedna političko-administrativna igra. Prvaci SNS-a i SPS-a volje imaju samo za punjenje svojih džepova. Zato su za njih, kao što je pokazala diskusija na sednici posvećenoj rebalansu budžeta, ključni "razvojni" projekti EXPO 2027 i nacionalni stadion, zbog kojih ćemo se enormno zadužiti, a zbog načina zaduživanja i sklapanja ugovora nećemo moći da pratimo gde odlazi taj novac iz zajmova koje će otplaćivati i naša deca. Pravi razvoj, tj. više rođenih beba, manje odlivenih mozgova, kvalitetnije lečenje, stimulativnije obrazovanje, očuvana priroda, čekaće bolje dane i neku bolju vlast, zaključuje prof. dr Slobodan Cvejić.