Trebinju aerodrom od 50 MILIONA EVRA, a građanima Srbije PAŠTETA OD 37 DINARA

Možete li zamisliti šta sve može da se uradi sa samo milon evra u maloj i siromašnoj zemlji poput Srbije? Ko bi uopšte imao argumenata da se usprotivi nečem takvom. Ali, to ne odgovara vlastima. Umesto toga, ovde se razbacuje novac iz helikoptera, širi se populizam i forsira egalitarizam. Niko neće o tome da razgovara ili traži objašnjenje dalje od onog: naišlo neko zlo vreme. Bespotrebno je da se posle pitamo zbog čega je sve više ljudi u ovoj zemlji obolelo od beznađa i očaja, zbog čega svakoga jutra moraju da se bore sa željom da ne ustanu iz kreveta i ne izađu iz kuće.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom posete Banjaluci 23. jula 2020. godine, predložio je da Srbija na lokaciji Taleža između gradova Trebinje, Bileća i Gacko u Hercegovini izgradi aerodrom i upravlja njime. U Beogradu, u augustu iste godine, Vučić je rekao i da Republika Srbija i RS nameravaju da zajedno završe aerodrom u Trebinju i da bi "prvi avion trebalo da poleti do marta 2022. godine". Pre nekoliko dana direktor Republičke uprave za geodetsko-imovinsko pravne poslove Republike Srpske Dragan Stanković izjavio je da krajem 2025. godine očekuje početak izgradnje aerodroma u Trebinju, kao i da se ubrzano radi na tom kapitalnom projektu.

- Ovaj aerodrom je razvojna šansa za Srpsku i ovo je istorijski momenat - rekao je on.

Prema procenama, Vlada Srbije u prvih deset godina funkcionisanja aerodroma treba da uloži i do 160 miliona evra. Aerodrom Trebinje nalazio bi se na manje od 50 kilometara od tri već postojeća međunarodna aerodroma - Tivta u Crnoj Gori, Dubrovnika u Hrvatskoj i Mostara u BiH. "Apsolutno" isplativo. U odbranu budučeg aeorodroma nije mogla a da ne stane ni Ana Brbabić, te je mudro zaključila:

- To je još jedan aerodrom koji će, direktno i tokom same izgradnje, uticati na rast ekonomije, na podizanje građevinskog sektora i to u vremenima krize - rekla je Brnabić.

Iz Srbije je do sada, u okviru mehanizma specijalnih i paralelnih veza, u Republiku Srpsku stiglo 95,9 miliona evra za finansiranje brojnih projekata. Ipak, mnogi od njih još uvek nisu ni izbliza okončani, sredstva za neke su preusmeravana, a bilo je optužbi i za nenamensko trošenje novca. Vlada Srbije i dalje sredstva građana usmerava u Republiku Srpsku, pored siromaštva u mnogim lokalnim zajednicama u samoj Srbiji. Dovoljno je samo pogledati kako izgleda jug Srbije. Ipak, nama su srcu bliža drugačija poređenja, pa šta ako prokišnjavaju škole, bolnice i pozorišta. 

I, sad zbog čega ? Dobija se jedno sasvim prozaično objašnjenje. Prethodnih godina ljudi bliski naprednjacima pokupovali su ili stavili pod svoju kontrolu kamenolome i drugu proizvodnju građevinskog materijala, kao i građevinske mašine, i sad to treba isplatiti. Smisao te transformacije, osim da se otvori još jedan kanal za odliv državnih, tačnije narodnih para, jeste i da se dodatno iskomplikuje i oteža kontrola protoka novca.