Koliko je "veliko" 60 miliona evra za prosvetare: Kako vlast rasipa pare, dok obećanja ne ispunjava

U pitanju je, kako je za N1 rečeno u Sindikatu prosvetnih radnika Srbije (SPRS), suma od oko 60 miliona evra na godišnjem nivou, odnosno oko sedam milijardi dinara.

Neko bi pomislio da ovo zvuči kao loša šala, ali nije. Iz Vlade, a pre svega ministarstva finansija. Podsetimo, ministarka prosvete i obrazovanja Slavica Đukić-Dejanović nedavno rekla da je zlatno doba ne važi za finansije, već za nacionalni identitet.

- Listajući "Nacionalnu čitanku" setila sam se svoje mladosti. Sada je "zlatno doba" jer je društvo napravilo dobre korake ka negi nacionalnog identiteta i ka poštovanju identiteta drugih. Kao država treba još više da radimo, budžeti za plate zdravstvenih i prosvetnih radnika treba da budu veći, ali nije sve tako jednostavno - rekla je Đukić-Dejanović.

Ministarkini stavovi i ponašanje po pitanjima iz njenog resora manje su delovali kao angažovanje, a više kao nemoć.

Mali: Imamo 132 milijarde viška

Šta reći onda na izjavu ministra finansija Siniše Malog koji je krajem septembra, 10 dana posle prvog štrajka upozorenja prosvetara, u Skupštini Srbiji izjavio da u državnoj kasi, u prvih osam meseci, ima 132,5 milijarde dinara više prihoda u odnosu na planirani budžet!

To je, ako je verovati ministru na reč, suma 19 puta veća od potrebne sume da prosvetni radnici ima prosečnu platu u Srbiji.

Nabrajao je Siniša Mali, a prenele su provladine Večernje novosti, gde će sliti milijarde viška. Pominjao je zdravstvo, ekologiju, nauku, kapitalne investicije, obilaznice, pruge, puteve, naveo je i prosvetu, ali ne koliko je obećano.

"Rafalna" potrošnja 437 miliona evra

Na dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, državna kasa je olakšana za 48,8 milijardi dinara ili 417 miliona evra koliko iznosi prva rata za 12 naručenih vojnih aviona Rafal, objavio je nedavno nedeljnik Radar.

Radi se o sumi koja je sedam puta veća od potrebnog za ispunjenja obećanja prosveti. U pitanju je 15 odsto ukupne sume za avione, od ukupno 2,7 milijardi evra. Kada se sabere, to iznosi između 45 i 50 puta više od obećanog prosvetarima.

Sudeći prema učinjenom, za Vladu Republike Srbije su važniji tih 12 aviona, naspram 146.783 radnika, zaposlenih u prosveti i kulturi. Projekat kupovine aviona se vodi kao kapitalan, iako tih 12 aviona ne može da nas odbrani od bilo koga, jer se nalazimo u NATO okruženju koje raspolaže za Srbiju nezamislivom vojnom opremom i ljudstvom.

Za Ekspo granice ne postoje

Razlika u sumi je još veća kada se uporede najave za Ekspo 2027. godine. Predsednik i članovi Vlade najavljivali su da će se za Ekspo potrošiti od 12, pa sve do 18 milijardi evra. Između 200 i 300 puta više od sume koja nedostaje da se ispuni obećanje prosvetarima.

Kada je u pitanju Ekspo, država se od februara 2024. godine brzo, sedam dana od najave, zadužila zarad finansiranja ove skupe manifestacije u gradu, gde 40 odsto građana nema kanalizaciju. Vrednost finansiranja putem obveznica je skočila sa prvobitno najavljenih 110 na 150 milijardi dinara. Samo razlika između najavljenog i zaduženog je gotovo šest puta veća od potrebnog za ispunjenje obećanja prosveti, a ukupna suma je 21-22 puta veća.

Stadioni i prenosi fudbala važniji od obrazovanja i vaspitanja

Izgradnja nacionalnog stadiona je, sudeći prema stavovima vlasti, kapitalni projekat od nacionalnog značaja iako je njegova održivost jako upitna. Stadion je od početnih 250 miliona evra za par godina porastao na 500, a spekuliše se i sa novim rastom cene. Trenutnih 500 miliona je nešto više od osam puta veće od sume koja je potrebna da bi se ispunilo obećanje Vlade.

Osim nacionalnog, prioriteti u Srbiji su i stadioni izgrađeni u mestima gde se igra trećeligaški i četvrtoligaški fudbal, na kome najčešće ne igraju lokalne ekipe, već iz Beograda, Kragujevca…. I gde je održavanje terena prevelika obaveza, pa se često i ne igra fudbal. Sve ovo je građane Srbije koštalo oko 90 miliona evra, odnosno jedan i po put više od obećanog prosveti.

Spremnost države da garantuje velika zaduživanja i hazarderske poslove Telekoma je nebrojeno puta veća od spremnosti da se ispune obećanja data prosveti. Svi pamte 600 miliona evra datih pre tri godine za TV prava za šest sezona prenosa Premijer lige. Radi se o sumi koji je nemoguće povratiti kroz reklame, a ona je 10 puta veća od onoga što je obećano prosvetarima kako bi imali prosečne plate u Srbiji.

Helikopterske pare pred izbore

Period između 2020. i 2022. godine ostao je upamćen po koronavirusu, čestim izborima i "helikopterskim parama". Deljenje novca se često dešavalo pred izbore, što se može okarakterisati kao indirektna kupovina glasova.

Ukupna davanja privredi (i građanima) u periodu pandemije bila su, prema proceni ministra finansija Siniše Malog, veća od osam milijardi evra. To je uključivalo 100 evra za sve punoletne građane Srbije, pa dva puta po 30 evra, a zatim još 20 evra svim punoletnim državljanima Srbije, zatim 60 evra pomoći nezaposlenima, 30, pa 50 evra penzionerima, 100 evra svim Srbima sa Kosova i Metohije, uključujući i decu, a nezaposlenim kosovskim Srbima po 200 evra, te dva puta po 3.000 dinara (ukupno oko 50 evra) za 2,5 miliona građana koji su se vakcinisali do trenutka podele.

Izborne 2022. godine po 100 evra je dobilo oko milion i dvadeset hiljada mladih od 16 do 29 godina, što je oko 102 miliona evra. Pet dana uoči predizborne kampanje, jednokratnu novčanu pomoć od 20.000 dinara dobili su penzioneri, ukupno (273 miliona evra). Nekoliko meseci ranije, u januaru, po 10.000 dinara dobili su zdravstveni radnici (ukupno 10,5 miliona evra). Potom je ministar prosvete, iz Socijalističke partije Srbije, predložio da se i prosvetnim radnicima podeli po 20.000 dinara. Oni su, međutim, dobili po 10.000, što je ukupno bilo 1,6 milijardi dinara - odnosno 13,5 miliona evra, navodi se u analizi Transparentnosti Srbija, "Predizborno rasipanje javnih resursa".

Kako su iz TS pisali u analizi, najvažniji efekat, naravno, jeste sama podela, koja je zapravo, kako ocenjuju, indirektna kupovina glasova. U pojedinim slučajevima takav karakter isplate nije sakrivan.

- Tako je, na primer, pred izbore 2022. godine Aleksandar Vučić, govoreći o podeli po 100 evra mladima, između 16. i 29. godine i po 20.000 dinara penzionerima, rekao da će i u drugoj polovini godine, "ukoliko naravno ne izgubimo na izborima trećeg aprila", moliti ljude (iz Vlade) da "još jednom pomognu mladim ljudima", što se na kraju i desilo, a koštalo je dodatnih 102 miliona evra. Pet dana uoči predizborne kampanje, jednokratnu novčanu pomoć od 20.000 dinara dobili su penzioneri (273 miliona evra) - stoji u analizi.

Primera radi, samo u akciji "100 evra po punoletnoj glavi" potrošeno je 510 miliona evra, za 5,1 miliona punoletnih građana koliko ih je prema podacima Republičkog statističkog zavoda (RZS) bilo u Srbiji 2020. godine. To je osam puta više od sume koju je vlada trebalo da nabavi i ispuni obećanje prosvetarima.

I Fiskalni savet je kritikovao način na koji država isplaćuje novčanu pomoć, saopštivši da je za finansiranje jednokratnih novčanih isplata stanovništvu u 2020. i 2021. neophodno "veoma veliko zaduživanje zemlje od preko milijardu evra".

Navedeni primeri su samo drastični, gde se vidi koliko se država zaduživala, ali i koji su joj prioriteti.

Nedostaju i mehanizmi za očuvanje plate

Kako u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije navode, nije samo u pitanju obećanje povećanje već i mehanizam koji bi omogućavao da zaista dobijaju prosečnu platu. Dosadašnja praksa je pokazala da plate u prosveti - i kad se izjednače sa prosekom - već za dva ili tri meseca to nisu, jer ne usklađuju sa promenama proseka, već ostaju iste. Uz inflaciju, plata je već na proleće manja od proseka.

- Nije problem kako su za N1 naveli u Sindikatu kažu dva, tri ili četiri odsto, ali 10-12-15 odsto jeste. Cilj nam je da nikad ne padnemo ispod tri-četiri odsto - dodaju.

Da li je prosveta zaslužila takav odnos u zemlji gde je pre samo godinu i po, u školi "Vladislav Ribnikar" nastradalo 10 osoba od kojih devetoro dece, a cela Srbija dodatno traumatizovana masakrom u Duboni dan-dva kasnije?

U Srbiji je proteklih godina svaki jun odnosno zaključivanje ocena praćeno nadrealnim tenzijama i nasiljem, a iako proseci ocena rastu - znanje je sve manje, a učitelji sve ugroženiji i obespravljeniji. Zbog toga oni odlaze, a sve je teže angažovati nove kadrove. Broj onih koji bi da se školuju za učitelje je katastrofalno mali.

Primetna je lakoća sa kojom se množe milijarde za, pre svega, građevinske projekte koja je obrnuto proporcionalna strogoći kada su u pitanju prosveta, ali i zdravstvo.

Ignorisanjem prosvete se smanjuju šanse za prosperitet celog društva, pošto kao što "sunce izlazi na istoku", svaka zemlja koja je ulagala u obrazovanje je doživela društveni i privredni napredak.

Ako nema obrazovanih, neće imati ko da leči, pravi pruge, stadione, da vozi avione, upravlja zaštitom životne sredine u vreme klimatskih promena… Bukvalno sve zavisi od obrazovanja i vaspitanja. Shodno tome, ima li kapitalnijeg projekta od obrazovanja i vaspitanja? Sve drugo je mera prioriteta i sposobnosti vlasti u Srbiji.