SNS 12 godina "ODLAŽE" ulazak Srbije u EU

Pitanje je, zapravo, šta će Srbija Evropskoj uniji? I na to zapravo i nije lako dati dobar odgovor. Reč je o maloj, neuređenoj i zapravo razorenoj zemlji sa veoma rđavom demografskom slikom i sa teritorijalnim i ustavnim problemima koje ona nije u stanju da reši. Same reforme povećavaju privlačnost Evropske unije, ali uporna neuređenost Srbije svakako smanjuje interes EU za njeno učlanjenje. Tako da uopšte nije izvesno da će Srbija nekada postati članica Evropske unije.

Zašto Brisel ne reaguje na gotovo dvakodnevne represije Vučićevog režima prema narodu? Pravi odgovor na to pitanje jeste da ih to ne zanima previše, već im je najvažnije da se Srbija ponaša na način koji je u interesu Evropske unije, a to je sada litijum. Kao što se da primetiti, Evropska komisija se bavila samo klasterom 6, poglavljima: 30 Ekonomski odnosi sa inostranstvom i 31 Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. O klasteru 1: poglavlje 23 Pravosuđe i osnovna prava (2 puta otvarano, nikad zatvoreno), zatim o poglavljima, 24 Pravda, sloboda i bezbednost, 32 Finansijska kontrola, Funkcionisanje demokratskih institucija, Reforma javne uprave, EK nema nište da primeti?U potezima Beograda nema ni tragova principijelne spoljne politike utemeljene na vrednostima - svi potezi su u funkciji očuvanja vlasti. To je svima jasno, ali Brisel očigledno ima toleranciju prema toj politici. Posle najave o iskopavanju litijuma, stvari postaju jasnije. Evropska unija planirala je fond od šest milijardi evra za Zapadni Balkan i značajan deo te sume trebalo bi da pripadne Srbiji kao najvećoj zemlji na Zapadnom Balkanu. Otprilike bi oko dve milijarde moglo da bude namenjeno Srbiji. Tu i dolazimo do pomenutog određenog uslovljavanja (čitaj: litijum). Gubitak novca koji stiže iz Evropske unije proizveo bi političke posledice za ovdašnji režim. Vučić u ovom trenutku nema izbora jer dve milijarde neće stići iz Kine i Rusije. 

Veliko pitanje postalo je i to koliko je iskrena namera vlasti u Srbiji, pre svega Aleksandra Vučića, i njegove stranke da se zaista prihvate oni standardi bez kojih nema ulaska u EU. Kada se te činjenica uzmu u obzir, cela stvar izgleda prilično obeshrabrujuće. Jer, i ako kažete "dole EU", onda kažite i "dole Rusija", svi koji participiraju u tom globalnom kapitalizmu, naročito te zemlje kao što je Rusija, u kojima osim kapitalizma ne postoje nikakvi drugi mehanizmi liberalno - građanskog društva. A osim u pogledu Rusije, Srbija takođe nije prihvatila niz drugih izjava visokog predstavnika u ime EU i restriktivne mere prema Kini, Belorusiji, Iranu, Severnoj Koreji i Venecueli. Osim toga letovi za Rusiju postali su frekventniji, navodi se. Po izveštaju se može zaključiti da je Srbija na stranputici. Napredni kažu: Ne, Srbija balansira.Do tragikomičnih razmera autorativno ponašanje Aleksandra Vučića nailazi za sada tek mestimično na osude, i to samo pojedinih faktora. Taman posla da se radi o adekvatnom sistematskom odnosu zvaničnog Brisela prema "gospodaru" Vučiću, i SNS koji u srcu postmoderne Evrope gaze sve principe vladavine prava, u koju se EU zvaničnici zaklinju kao jednu od ključnih evropskih vrednosti. Srbija je, spolja gledano, navodno demokratsko društvo, sa nominalno slobodnim izborima i političkom opozicijom, gde zagovornici opozicionih stavova imaju mogućnost da kritikuju vladajuću partiju bez straha od misterioznog nestanka preko noći. Ali...

Mi smo zaboravili da se suprotstavljamo. Zaboravili smo da se zalažemo za nešto. I to mora da se vrati.