Skretanje pažnje sa protesta: Provladini mediji ponovo koriste narativ o “hrvatskim neprijateljima”

Kao povod za takvu manipulaciju, tabloidima je poslužila rasprava o izveštaju o Srbiji, čiji je autor je Tonino Picula, održana 6. maja u Evropskom parlamentu u Strazburu.

U Piculinom izveštaju, koji su usvojili poslanici u EP, podsetimo, između ostalog se konstatuje da je politička realnost u Srbiji ”izuzetno složena”, da ”pravosuđe selektivno deli pravdu”, da je korupcija veoma izražena, te da ”mediji, uglavnom, nisu slobodni”. Toj diskusiji, osim poslanika u EP, prisustvovala je komesarka za proširenje EU Marta Kos, kao i studenti u blokadi koji su trčali do Strazbura i Brisela, piše European Western Balkan.

”Opšte mesto” u izveštajima medija bliskim aktuelne vlasti jesu tvrdnje da je studentima iz Srbije lekciju ”očitao” poslanik u Evropskom parlamentu Stiven Nikola Bartulica, predstanik hrvatske stranke Domino, koja je, kako se navodi, ”nastala odvajanjem od proustaškog Domovinskog pokreta”.

- Srbija je još uvek zarobljena nacionalnim mitovima. Nema normalizacije odnosa s Hrvatskom sve dok Srbija ne prizna odgovornost za agresiju devedesetih godina i pristane isplatiti ratnu odštetu žrtvama! To je minimum što može napraviti kao znak pomirenja. Poruka na kraju studentima: Dobro je da se zalažete za evropske vrednosti, a to za vas mora značiti pomirenje s Hrvatskom i priznanje krivnje za sve što je učinjeno našem narodu devedesetih godina. To su isto evropske vrednosti - kazao je, između ostalog, Bartulica.

Ono što je, svesno ili namerno, promaklo tablodima jeste dobro poznata činjenica da se tokom rasprava u Evropskom parlamentu mogu čuti najrazličitiji stavovi, ali da takva gledišta predstavljaju gledišta ili pojedinačnih poslanika ili poslaničkih grupa, odnosno da ne odražavaju mišljenje Evropskog parlamenta u celosti. Tokom pomenute rasprave, između ostalog, govorili su i poslanici koji su se slagali sa stavovima vlasti u Srbiji.

Takođe, u navedenim tekstovima uglavnom je pomenut podatak da je Bartulica deo grupacije Evropskih konzervativaca i demokrata (ECR), ali je izbegnuto pominjanje činjenice da jednu od najvećih partija u ovoj grupi predvodi italijanska premijerka Đorđa Meloni, koju predsednik Srbije često javno hvali.

Pojedini tabloidi otišli su toliko daleko da tvrde da su studenti dočekali Bartulicine reči “uz osmehe i mahanje”, a predsednik Srpske napredne stranke i donedavni premijer Miloš Vučević poručio je putem Instagrama da mu je “žao, što su neki studenti blokaderi, u želji za vlašću, otišli kod onih koji govore loše o Srbiji, i u njima vide put da se domognu fotelja”.

Sa druge strane, ukoliko se pogledaju snimci sa pomenute rasprave u Evropskom parlamentu, koji su dostupni na internetu, jasno se vidi da su studenti mahanjem pozdravili ne hrvatskog poslanika Bartulicu, već Martu Kos, koja se, podsetimo, sa predstavnicima studenata u blokadi susrela i prilikom nedavne posete Srbiji. Kos je poručila da ono za šta se zalažu građani Srbije koji protestuju na ulicama jesu i zahtevi Evropske unije, uključujući vladavinu prava, unapređenje slobode medija, borbu protiv korupcije, transparentnost u javnim nabavkama.

Bojana Selaković: Zamena teza uobičajena je propagandna tehnika vlasti u Srbiji poslednjih desetak godina

Komentarišući način na koji su mediji bliski vlasti izvestili o raspravi o Evropskom parlamentu o izveštaju Tonina Picule o stanju u Srbiji, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, kaže za EWB da im je to poslužilo kao ”još jedna prilika za skretanje pažnje sa suštine izveštaja, koji ukazuje na ozbiljne probleme u vladavini prava, slobodi medija i demokratskim standardima u Srbiji”.

- Ovakav pristup izveštavanju predstavlja još jedan u seriji pokušaja zamene teza, gde se umesto suočavanja sa kritikama i potrebom za reformama, pažnja javnosti usmerava na sporedne incidente i nacionalističke narative. Ovakvo izveštavanje se radi namerno i sa jasnim političkim ciljem: da se izbegne odgovornost vlasti, skrene pažnja javnosti sa suštine kritika i održi narativ u kojem je Srbija uvek žrtva, a ne akter svojih problema. Takva zamena teza uobičajena je propagandna tehnika vlasti u Srbiji poslednjih desetak godina - ukazuje Bojana Selaković.

Ona objašnjava da suština te političke tehnologije jeste ”fokus na emocije – strah, bes, nacionalni ponos, jer to mnogo jače rezonuje sa delom publike nego apstraktni pojmovi kao što su vladavina prava ili sloboda medija”.

- Korišćenjem etikete ’ustaša’ vlast oživljava narativ da je Srbija uvek meta istorijske nepravde. Time se kreira osećaj opkoljenosti i ugroženosti, a istovremeno se osnažuje uloga vlasti kao zaštitnika nacije. Kada izveštaj Evropskog parlamenta ukaže da vlast u Srbiji krši evropske vrednosti, to direktno ugrožava njen međunarodni i unutrašnji legitimitet. Umesto da odgovori reformama ili dozvoli javnosti da slobodno debatuje, vlast bira da delegitimiše kritičare prikazujući ih kao neiskrene, pristrasne ili ’neprijatelje Srbije - napominje Selaković.

Narativ o "ustašama“ – deo duboko ukorenjene političke manipulacije

Bojana Selaković konstatuje da je narativ o ”ustašama” deo duboko ukorenjene političke manipulacije, te da ”nije usmeren ka Hrvatima, nego ka srpskoj javnosti”.

- To je unutrašnji alat, kojim režim gasi kritiku, izaziva strah, stvara lojalnost i briše granicu između stvarnosti i propagande. U pitanju je emocionalni refleks koji se sistematski podgreva decenijama, a danas se koristi kao oružje u unutrašnjoj političkoj borbi, a ne stvarnoj spoljnoj politici. Istorijski održavana trauma momentalno izaziva emotivnu reakciju kod velikog broja ljudi pa Hrvatima ne moraju da se osporavaju sadržaji izjave, već im se negira moralno pravo da govore bilo šta o Srbiji - naglašava Selaković.

Ona ističe da iako vlast u slične svrhe koristi i ”druge spoljne neprijatelje”, Hrvati se najčešće ističu, jer je to po vlast najbezbednije.

- Hrvatska je članica EU i NATO, ali nije velika sila. Kritika Hrvata ne nosi spoljnopolitičke posledice kao kad bi se udarilo na, recimo, Francusku ili Nemačku. Zato vlast koristi Hrvatsku kao simboličkog neprijatelja u EU prostoru, a to joj omogućava da napada ’Evropu’, a da ,zapravo, ne rizikuje mnogo - zaključuje Bojana Selaković.