"Sporne diplome i kadrovi mogu da dovedu do nuklearne katastrofe"

Prema njenim rečima, Zakon o radijacionoj nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti koji je 2018. stupio na snagu uređuje mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, uslove za obavljanje delatnosti sa izvorima zračenja, postupanje u situaciji planiranog, postojećeg i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju u cilju obezbeđivanja zaštite pojedinaca, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja, sada i ubuduće.

- Istim Zakonom osnovan je i Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije radi vršenja regulatorne kontrole delatnosti uređenih ovim zakonom. Kako se o ovoj temi može mnogo toga reći, što ćemo u narednom periodu i učiniti, ovom prilikom ćemo se osvrnuti samo na dva aspekta, kako bismo građane upoznali u načelu sa njom - dodala je Jakovljević.

Ona ističe da se prilog televizije N1 pozabavio rukovodećim kadrom Direktorata, tačnije direktorom i odborom, koji čine ljudi sa neadekvatnim biografijama i iskustvom koje je potrebno da bi se neko našao na čelu ovako važne državne institucije.

- Direktor Slađan Velinov je 2006. godine sa 43 godine, upisao Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove u Novom Sadu, koji je tada bio u sastavu Alfa univerziteta, a diplomu, koja će se kasnije pokazati kao sporna, stekao je 2011. godine. Fakultet je različitim statusnim promenama menjao sedište, naziv i univerzitet i danas je to Fakultet za poslovne studije i pravo Univerziteta "Union - Nikola Tesla" - dodala je ona.

Jakovljević naglašava da je indikativno, a vezano je za ovaj Fakultet, to da je Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, na osnovu sprovedene spoljašnje provere kvaliteta, 22. marta 2022. godine donelo odluku da ovom Fakultetu oduzme akreditaciju, zbog toga što ustanova ne ispunjava ključne standarde koji se tiču kvaliteta.

- Velinov je 2013. godine postao v. d. direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije koja je postojala u skladu sa tada važećim Zakonom iz 2009. godine. Već sledeće godine je izabran za direktora, a da su prethodno promenjeni uslovi za izbor direktora, tako što su prošireni i na kandidate koji imaju diplomu i iz drugih naučnih polja, koja nisu usko vezana za ono čime se Agencija/Direktorat bavi - rekla je Jakovljević.

Jakovljević naglašava da je Velinov za direktora, sada Direktorata koji je ustanovljen Zakonom iz 2018. godine, ponovo od strane Vlade RS izabran u julu 2024. godine na period od dodatnih pet godina i dodaje da se pored njega, u najvišem rukovodstvu, tačnije Odboru, nalaze i Maja Gojković, predsednica Odbora, Sandra Božić i još tri člana sa akademskim titulama, koji su takođe članovi političkih partija na vlasti.

- Stručni ljudi koji rade u ovoj oblasti iznose brojne primedbe na rad Direktorata. Opšti utisak je nestručnost i neznanje, koje dalje uzrokuje da procedure koje se sprovode u ovoj instituciji traju neopravdano dugo, čime se blokira rad vitalnih oblasti za koje je Direktorat nadležan - istakla je ona.

Ona podseća da je Republika Srbija iz kredita Svetske banke 2012. godine kupila 155 rentgen aparata i 55 skenera sa rokom realizacije 2022. godine, dok je, poređenja radi, 2000. godine Srbija je imala tek pet skenera, tako da je "ova nabavka izuzetno značajna za zdravstvene ustanove, kao i unapređenje zdravstva u Srbiji", ali Direktorat zbog sporosti i nestručnosti još uvek nije izdao dozvole za rad za sve skenere, tako da u praksi neki rade, a neki i dalje stoje neupotrebljeni u zdravstvenim ustanovama.

- Ono što dodatno zabrinjava, kada je u pitanju rukovodstvo Dirketorata je što Zakon iz 2018. godine u nadležnost Odbora stavlja i predlaganje mera sanacije u vanrednim događajima, pa se potpuno osnovano postavlja pitanje i izražava zabrinutost, kakve bi mere ovako izabran Odbor mogao da predloži u slučaju da do vanredne situacije dođe - dodala je ona.

Ona kaže da nuklearne tehnologije podrazumevaju kako tehnologije zaštite od zračenja u medicini, industriji, poljoprivredi, tako i gradnju elektrana i "za razliku od Srbije gde se to sve nalazi u jednoj instituciji, u svetu se tim različitim oblastima bave različita tela" i dodaje da, ako se tome doda i činjenica da Srbija nema dovoljan broj inženjera koji se mogu uhvatiti u koštac sa ovako osetljivom materijom, "zabrinjava lakoća kojom predstavnici vlasti najavljuju ukidanje moratorijuma".

- Narodni pokret Srbije će pratiti razvoj događaja vezano za ovu oblast i blagovremeno ćemo obaveštavati građane o svim problemima koji su vezani za njen rad, a koji su ključni za bezbednost građana Srbije - zaključila je Jakovljević.