Tihi ubica u Srbiji: Bolest koja ne bira doba, evo simptoma

U poslednje vreme mnogo govori o srčanom i moždanom udaru, pogotovo kod mladih, ali se zapostavlja jedno oboljenje koje je slabo vidljivo, ali podjednako opasno. Prema rečima dr Miroslava Tomovića, u pitanju je aritmija, tihi ubica koji se neretko javlja i kod veoma mladih i naizgled zdravih osoba!

 Stalno pričamo o srčanom i moždanom udaru, ali jedan od tihih ubica je i aritmija, ističe dr Tomović gostujući u "Jutro na Blic".

- Kod mlade zdrave osobe koja nije imala tegobe, to su aritmije koje nisu opasne. Ako se to nastavi dalje, treba potražiti pomoć lekara. Postoje aritmije koje se javljaju kod ozbiljnih srčanih oboljenja, ali i kod urođenih srčanih mana. Imamo mlade osobe koje nikad nisu znali da imaju neko oboljenje i prvi znak je aritmija - kaže dr Tomović.

Postoje aritmije koje su posledica stresa i anksioznosti i one ne bi trebalo da budu opasne. Međutim, postoje i momenti kada se obavezno moramo javiti lekaru, ističe dr Tomović.

- Ako postoji osećaj aritmije koji se često javlja i ponavlja, treba se odmah javiti lekaru. Znak za opasnost je ubrzan srčani rad ili ako se javi nestabilnost nesvestica, to su stvari zbog kojih se treba što pre javiti lekaru - kaže dr Tomović.

Naizgled zdrava osoba

Kako objašnjava dr Tomović, postoji sve češće se koristi i termin "naizgled zdrave osobe", kod koje nije odmah uočljiv nijedan opasan simptom nekog oboljenja.

- Dođe mladi sportista, ekg normalan, rutinskim pregledima ne može da se ustanovi nijedan problem. Često se u samoj anamnezi nađe neki podatak da nešto treba ispitivati. Neko će vam reći - ja sam potpuno zdrav, ali i stric i otac su umrli u 35. godini. Tada se može uputiti na magnetnu rezonancu gde se može ustanoviti da li postoje neke boljke - kaže dr Tomović.

Loše životne navike dovode do teškog oboljenja srca i krvnih sudova

Iako su bolesti srca i infarkti karakteristični za starije životno doba, imamo trend da sve više mladih oboljeva od kardiovaskularnih bolesti. Kako objašnjava dr Tomović, na genetiku se ne može uticati, ali na stil i način života i te kako možemo.

- Ako pričamo baš o srčanom udaru, najbitnije je da pacijent osluškuje samog sebe. I ako oseti nagli bol u grudima, nešto što do sada nije nikada osetio, ne treba da trpi, već treba odmah da se obrati za pomoć lekarima. Ono na šta možemo da utičemo je visok krvni pritisak i hipertenzija. Danas postoje razne terapije, koje uz promenu načina života mogu da dovedu do regulisanja tog krvnog pritiska i do toga da se taj rizik svede na neki minimum - kaže dr Tomović.

Slabo kretanje i pušenje dovode do oboljenja krvnih sudova.

- U samom načinu života postoji problemi - slabo kretanje, pušenje koje dovodi do oboljenja svih krvnih sudova, čak i krvnih sudova u mozgu. Govorimo ovde o svim cigaretama. Bolesti aorte mogu biti uslovljeni pušenjem. Postoji trend da se i kod mladih osoba javlja infarkt! Nažalost, to je neadekvatan način života povezan sa lošim navikama - bez redovnog spavanja i fizičke aktivnosti uz to i pušenje i konzumacija energetskih pića koje je jako loše za ceo organizam - kaže dr Tomović.