Penzioner vodi spor protiv Srbije od 900 milijardi (FOTO)

Penzioner iz Beograda vodi proces za izvršenje protiv Republike Srbije čija je procenjena vrednost 900 milijardi dinara, piše Forbes Srbija.

Ova astronomska brojka navodi se na Portalu pravosuđa, zvaničnom veb sajtu Ministarstva pravde. Portal služi kao baza podataka za pretragu svih postupaka koji se vode pred sudovima u našoj zemlji.

Sam iznos bio je dovoljan da se upustimo u istraživanje ko i šta se krije iza ovog neverovatnog sudskog spora. Početna tačka bila je informacija da je jedan penzioner iz Beograda u januaru ove godine pokrenuo postupak pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu zahtevajući - protivizvršenje.

Protivizvršenje znači da traži da mu bude vraćen novac za koji smatra da mu je država prethodno neopravdano naplatila. Međutim, već u prvom koraku naišao je na prepreku. Drugi osnovni sud oglasio se mesno nenadležnim da rešava njegov zahtev i predmet uputio Prvom osnovnom sudu.

Penzioner se žalio Višem sudu, ali ni on nije bio na njegovoj strani. Potvrdio je da je Drugi osnovni sud doneo ispravnu odluku.

Sledi i treći poraz za penzionera jer je Prvi osnovni sud, nedugo posle preuzimanja predmeta, isti u julu odbacio kao "neuredan". Sredinom avgusta je podneta žalba o kojoj se sad odlučuje. Priča se nastavlja.

Početak potrage

Ekipa Forbes Srbija se obratila pomenutim sudovima i naišli na otvorena vrata da nam pruže osnovne informacije. Ali, u granicama koje dozvoljava zakon koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti.

Probali smo i sa Državnim pravobranilaštvom koje zastupa državu pred sudovima. Uprkos brojevima predmeta koje smo im dostavili, iz tri pokušaja u ovoj instituciji nisu uspeli da nađu predmet. Čak ni zahtev za pristup informaciji od javnog značaja nije bio dovoljan da pretraga u Državnom pravobranilaštvu da rezultat.

S druge strane, iz suda su dobili uvid u predlog za protivizvršenje i klupko priče je polako počelo da se odmotava. Ali ne dovoljno, jer su zbog zaštite podataka o ličnosti neke od ključnih informacija bile zatamnjene.

Način na koji je predlog sastavljen, stvorio je na nekoliko mesta konfuziju i zakomplikovao razumevanje zbog čega traži novac nazad. U zahtevu se pominje nekoliko razloga koje je zbog zatamnjivanja osetljivih informacija bilo teško povezati u logičnu celinu što je otvorilo još novih pitanja o čemu se tačno radi u ovom sporu i kako se došlo do vrednosti od čak 900 milijardi dinara.

U predlogu je kao razloge navodio, između ostalog, dug koji mu je naplaćen za održavanje zgrade, zakon kojim je ova vlast penzionerima umanjila primanja tokom procesa fiskalne konsolidacije, kao i presudu koja je protiv njega doneta davne 1991.

Ko je podnosilac predloga?

Sud praktikuje da dozvoli uvid u spise predmeta u trajanju od samo 30 minuta što je delovalo kao nemoguća misija kad se ispred njih našla fascikla sa nekoliko stotina strana dokumenata. Kako i da ne bude tolika gomila kada priča traje gotovo 35 godina.

U predlogu za protivizvršenje sve i polazi od priče vezane za vojnu službu podnosioca predloga i presudu koja je protiv njega doneta još 1991. Koliki je nivo njegove ogorčenosti može da se pretpostavi iz čitanja predloga u kojem taj događaj karakteriše kao "ratni zločin protiv čovečnosti".

Naime, podaci pokazuju da su ga nadređeni rasporedili na zadatak, ali je odbio da postupi po naređenju i priključi se jedinici. Pozvao se na zdravstvene probleme za koje je imao medicinsku dokumentaciju. Smatrao je da bi komandovanje sa ograničenjima koja ima moglo da ugrozi živote ljudi kojima upravlja.

"Predat" je Vojnom disciplinskom sudu koji nije prihvatio njegove dokaze i doneo presudu kojom je izgubio službu aktivnog vojnog lica. Manje od godinu dana kasnije, Viši vojni disciplinski sud poništava ovu presudu i oslobađa ga odgovornosti jer je utvrdio da su nadređeni napravili propuste.

Šta je bilo posle s karijerom podnosioca predloga nije utvrđeno jer se više ne pominje u dokumentaciji. Sve do 2008. kada Ministarstvo odbrane odgovarajući na upit saopštava da nije nadležno za njegovu rehabilitaciju već da to mora da uradi sud.

U priči vojna ustanova i zakon o regulisanju penzija

Kako se može videti iz dokumentacije, nikada nije bio obeštećen. Procenio je da država na sve načine pokušava to da izbegne i da je potom u celu priču uključena ustanova koja održava zgradu u kojoj živi.

Smatra, može se videti iz dokumentacije, da je navodno "falsifikovanjem isprava" utvrđeno da duguje za održavanje zgrade što je posle dovelo do više postupaka pokrenutih u cilju izvršenja nad njegovim sredstvima kako bi se taj dug naplatio. Dug s kamatama je evidentno naplaćen kroz uzimanje dela penzije.

Na problem sa vojnom ustanovom i dugom za održavanje zgrade, ovaj penzioner nadovezuje i odluku države da umanji penzije u cilju obezbeđivanja fiskalne konsolidacije, čime smatra da je dodatno bio na gubitku.

Umesto da naplati odštetu za ono što mu je učinjeno 1991. ovaj penzioner smatrao je da mu država još više uzima. Zato je 2022. krenuo u kontraofanzivu. Još tada je Prvom osnovnom sudu podneo predlog za protivizvršenje. Sud ga je odbio.

Suprotno današnjoj situaciji, tada je Prvi prebacio predmet u Drugi osnovni sud. Penzioner je podneo 2023. novi predlog za protivizvršenje Drugom osnovnom sudu. Drugi se i tada oglasio mesno nenadležnim.

Stotinu prijava

Junak priče postaje ogorčen i na sudove. Postaje ogorčen na sve. Podneo je odnosno dopunjavao čak 112 krivičnih prijava. U njima su sva lica iz institucija i organizacija s kojima je u svojoj borbi imao kontakt, od vojne ustanove, preko PIO fonda, sudija svih sudova pred kojima je nastupao pa sve do najvišeg državnog vrha. Ukupno je ovim prijavama obuhvatio više od 200 osoba.

Ocenio je u svom predlogu za protivizvršenje da je sud odbijanjem da usvoji njegov prethodni zahtev želeo da "prikrije tri pljačke stoleća", kao i "32 godine nasilja i terorizma sa elementima fašizma" počinjenih nad njim i njegovom porodicom.

Epilog

Penzioner ne traži 900 milijardi dinara niti spor toliko vredi.

On zahteva odštetu za presudu donetu 1991. kojom je izgubio aktivnu vojnu službu. Traži i novac koji mu je naplaćen zbog duga prema stambenoj zajednici. Traži naknadu nematerijalne štete i troškove parnice. Kao i novac koji mu je kao i ostalim penzionerima oduzet kroz fiskalnu konsolidaciju. Međutim, iznos koji traži daleko je manji od 900 milijardi dinara. Nekoliko desetina hiljada puta manji.

U dokumentaciji u koju smo imali uvid, vidi se da je penzioner procenio da je za toliko država oštetila penzionere. I iskoristio je ovu brojku da ilustruje i podupre svoje argumente.

Prvo pitanje koje se nameće jeste kako je onda ta brojka mogla da se nađe kao javni podatak na Portalu pravosuđa kada je stvarna vrednost spora daleko manja?

Da li onda možemo da se pouzdamo u državne institucije koje bi ovakvim podatkom mogle i da uznemire javnost? Ko bi vraćao 900 milijardi dinara da je to zaista bio zahtev penzionera? To je skoro polovina, tačnije 44% ovogodišnjeg budžeta Srbije.

Drugo pitanje je, zašto nam je ova brojka zatamnjena u predlogu za protivizvršenje koji smo dobili iako je dostupna na Portalu pravosuđa? I šta da penzioner na kraju dobije na sudu? Kakav bi to signal poslalo ostalim penzionerima koji takođe godinama negoduju zbog ovakvog poteza države?

On je osoba koja možda neće dočekati svoju pravdu, s obzirom na to da je u poznim godinama. Ali, gotovo 35 godina nije odustajao...