CIA raspisala konkurs ZA DOUŠNIKE: Da se jave i Srbi?

CIA je na svojim nalozima na X, Fejbuku, Instagramu, Telegramu, LinkedIn-u i na takozvanom Dark vebu (šifrovanim vebsajtovima koji nisu dostupni na tradidionalnim pretraživačima) objavila instrukcije na mandarinskom, farsiju i korejskom jeziku kako da se na bezbedan način kontaktira američka obaveštajna služba, naveo je u saopštenju portparol CIA.

- Naši potezi u tom kontekstu bili su uspešni u Rusiji i želimo da osiguramo da pojedinci u drugim autoritarnim državama znaju da smo otvoreni za saradnju - rekao je portparol i dodao da se CIA prilagođava povećanoj državnoj represiji i globalnom nadzoru.Većina doušnika su, ipak, sitne ribe, usmerene na saradnju (odnosno na kontrolu) domaćih agencija. Oni su najčešće neinteligentni; samo su ograničeni ljudi spremni da se stave pod doživotnu kontrolu (odnosno neograničeno ropstvo) protektora. Poželjno je, mada ne nužno, da bude i ambiciozan. To je Nušić lepo opisao u delu "Sumnjivo lice", u ulozi sreskog špijuna Alekse Žunića. Žunić je rekao: "Otkako sam objavio da sam sreski špijun, podelio vizit karte, samo sedim kod kuće. Sami dolaze i jedno drugo prijavljuju!" To su okviri bajkovitog sveta naših kandidata za doušnike.

Tako je CIA pre pet godina na svom sajtu raspisala konkurs u kojem traži kandidate koji govore srpski jezik. Američki obaveštajci, između ostalog, traže instruktora za strane jezike u Vašingtonu, ali i kandidate za prikupljanje, obradu i iskorišćavanje otvorenih izvora informacija. Ovaj konkurs aktuelizovao je staru dilemu: šta zanima CIA u Srbiji? A odgovor na to pitanje može se otkriti u odeljku koji se odnosi na podatke objavljene po američkom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (FOIA). Ovaj odeljak na sajtu CIA broji preko 18 hiljada dokumenata u kojima se spominje Srbija. U njima se može pronaći šta je sve zanimalo agente CIA u Srbiji, ali i kakva je bila njihova metodologija rada.

A zanimalo ih je apsolutno sve: od političke situacije, previranja i drugačijih frakcija unutar vlasti, pa do objavljenih naučnih radova u stručnim časopisima i naročito rudarsko-geoloških otkrića. Pokazali su interesovanje i za vremensku prognozu na nedeljnom nivou, ali i kvalitet hrane koji se delio radnicima u rudnicima. Da li sve to sada možemo da preslikamo na sadašnjost koja se zove Rio Tinto? Naime, pored političkih i vojnih pitanja, CIA je, čini se, najveću pažnju posvetila naučnom radu u Srbiji. Gotovo da ne postoji naučni rad objavljen u stručnim časopisima, a da ga analitičari CIA nisu preveli na engleski i poslali u Lengli. U više hiljada naučnih radova, vidi se da im je dijapazon interesovanja bio prilično širok, ali se najviše odnosio na rudarsko-geološka istraživanja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 24. avgusta u Beogradu da je sa šefom američke Centralne obaveštajne agencije Vilijamom Bernsom vodio vrlo korisne i dobre razgovore. On je dodao se smeje onima koji komentarišu kako je njegova poseta Srbiji bila skrivena, a u BiH transparentna.

- Znate, razgovarate sa vašim gostima, pa vidite hoće li javnost ili ne. Mi, kao ozbiljna zemlja, smatrali smo da je to najbolji mogući način, a i Amerikanci, kao najozbiljnija zemlja na svetu, uz Kinu, su smatrali da je to najbolji mogući način praćenja posete - naveo je Vučić.

I ova izjava poseduju nežno-ljupku dopadljivost posebne ponude na tržištu rada Srbije za šta su zaiteresovani strani investitori, jer mi nudimo jeftinu radnu snagu.