VOJNIK ZA 75 DANA Ima li ko da obuči 20.000 regruta GODIŠNJE?

Obavezni vojni rok polako, ali sigurno postaje zamagljivanje situacije sa Rio Tintom i sa Kosovom. Odluka je isključivo politička, a ne vojna. Jer da je vojna, Vojska bi se oglasila. Međutim, iz vrha Vojske se nedovoljno oglašavaju, nemate generale, načelnike uprave za kadrove Ministarstva odbrane ili načelnike uprave za ljudske resurse Generalštaba. Ispada da se vrh vojske trudi da se što više dodvori Aleksandru Vučiću i kao da nije zainteresovan za to šta se dešava u odbrambenom sistemu.

Ovde problem očito nije u brojevima, već u političkoj volji, u granicama koje vladajući režim ima u nekoj njihovoj imaginaciji. Protivnici obaveznog služenja vojnog roka se pozivaju na neustavnost takve moguće odluke (Član 45 - prigovor savesti), njenu finansijsku neisplativost (50 do 90 miliona evra godišnje) i logističku neizvodivost (manjak inventara i kasarni). Važno je i napomenuti da je, kada smo prelazili na profesionalnu vojsku, više od 60 odsto regruta uložilo prigovor savesti i nije htelo da služi vojsku pod oružjem. Ali, sa velikom većinom u parlamentu vladajuća partija može da izmeni Ustav, nađe novac i sagradi sve što je potrebno.Režimski mediji ovih dana uspostavljaju poređenje između vojno sposobnih muškaraca i neproduktivnih građana, čija nespremnost za borbu i odbranu države postaje maltene pretnja nacionalnom interesu. A suština je i da se uvođenjem obaveznog vojnog roka izbegavaju neophodne sistemske promene i poboljšanje položaja vojnika. Tako bi vlast uspela da neutrališe zahteve profesionalnih vojnika i izbegne potrebne sistemske promene kojima bi se njihov položaj poboljšao. Izbegavanje odgovornosti za očajnu situaciju vojnih radnika i radnica je uostalom i cilj ove vlasti, i ona neće prezati od toga da ga postigne, šta god bile posledice njenih odluka.

Kad je reč o pitanju da li bi mladi tado prihvatili ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka, u traganju za odgovorom trebalo bi imati na umu da se i Srbija menja i da je odavno prošlo doba kada je odlazak u vojsku za većinu mladića bio test sticanja zrelosti i često prvi izlazak iz neke seoske zabiti u vesele gradske sredine, tada jedne velike države. Dalje, redovnim vojnim rokom se konstruiše slika idealnog građanskog subjekta u društvu koje sebe neprekidno vidi na ivici mogućeg rata. A sa druge strane sve to sada izgleda nekako jadno, onako figurativno rečeno, da će one koji se nađu na spisku za regrutaciju vući za rukav i moliti ih da odreaguju i da nauče da štite domovinu za 75 dana.

Dakle, oni koji bi pod obavezno stigli na služenje vojnog roka ne mogu se u kratkom roku obučiti za baratanje savremenim odbrambenim sistemima, a ako nemaju u vidu zapošljavanje u VS radi dobre zarade, onda će vojnu obavezu doživeti kao državni jaram. U obrazloženju o vraćanju obaveznog vojnog roka, Vojska je navela da predlog dolazi "nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Srbija kao vojno neutralna zemlja".

Detalji o kojim izazovima je reč nisu precizirani. Sluti se da su i oni vojna tajna.